ЂУРА ЈАКШИЋ

Рођен је 8. августа или 27. јула по јулијанском календару 1832. године у Српској Црњи, у Банату, у свештеничкој породици која је пореклом из Беодре, данас Ново Милошево. Његово крштено име је било Георгије. Отац Дионисије га је уписао у трговачку школу, из које је бежао три пута, да би на крају уписао нижу гимназију у Сегедину. После завршене основне школе у Српској Црњи и ниже гимназије у Сегедину, одлази у Темишвар да учи сликање. 

Бранилац Српског Војводства 1848

Изгинућемо — али слободни,
Јер Србин неће да буде роб!

(песма Јевропи)

Уочи револуционарне 1847. године био је студент уметничке академије у Пешти, али је због револуционарних догађаја морао да је напусти. Вративши се у родни крај продужио је да учи сликарство у Бечкереку код Константина Данила чувеног сликара тог доба, тражећи сопствени уметнички израз и продубљујући своја знања, између осталог и немачког језика.

Ђура Јакшић : Цар Лазар ( Фото: Kurir)

У револуцији од 1848—1849. иако шеснаестогодишњак, учествује као добровољац. Када се револуција завршила поразом, написао је: „Ах, зашта гинусмо и страдасмо – а шта добисмо!” Убрзо га немаштина приморава да прихвати разне послове. 

Сарадник српских часописа у Аустрији

„О, благословена земљо банатска, непрегледна, богата, цвећем, воћем и свакојаким биљем, застрта равницо! Ти си башта по којој би се човек довијека шетао…Ти си ћилим, на коме се многе задовољне колибе, села и торњеви беле.“

(Приповетка „Краљица“ Ђура Јакшић)

Тих година често мења места боравка, одлази у Београд, али се врло брзо упућује у Беч да настави студије сликарства. У Бечу се креће у уметничким круговима са Бранком Радичевићем и Ђуром Даничићем. Његови поетски првенци угледали су светлост дана у Сербском летопису 1853. године. Беспарица га приморава да се врати кући, али убрзо затим одлази на Академију финих уметности у Минхен.

Ђура Јакшић: Аутопортрет (Фото: topsy.one)

Крајем 1855. настанио се у Кикинди и живео од сликарства. Пише и песме и штампа их у Седмици под псеудонимом Теорин. У Нови Сад прелази 1856. године, подстакнут повратком пријатеља са којима је друговао у Бечу који се окупљају око новосадских листова Седмица и Дневник. По повратку са сликарских студија, живи у Банату до 1856.

 

Учитељ у Кнежевини Србији

Срце моје игра, бије, Све се превија —

Чини ми се, моја душо, Да је Србија!

(песма Љубав)

Скадарлија, кућа Јакшића и споменик ( bay Маrко Todorović)

Од 1857. прелази у Србију, где остаје све до смрти. У Србији ради као сеоски учитељ у Подгорцу, Сумраковцу, Сабанти, Рачи код Крагујевца и Пожаревцу, у коме се и оженио и као гимназијски учитељ цртања у Крагујевцу, Београду и Јагодини. У то време борави и у манастиру Враћевшница, где црта неколико историјских портрета, које поклања манастиру. У Крагујевцу је била сачувана кућа у којој је становао две године док је радио у гимназији.

Србски и банатски великан

„Али те крије тамна, Пуста даљина —

Далеко ми је Банат,Црна хаљина.“

(песма Љубав)

Ђура Јакшић је био свестран уметник и родољуб: песник, приповедач, драмски писац и сликар. Стваралачки и страдалачки живот тог образованог и темпераментног човека често се одвијао у боемском амбијенту скадарлијских кафана Три шешира и Два јелена. Боемска атмосфера била је његово природно окружење у коме је добијао стваралачку инспирацију, изазивао дивљење и аплаузе веселих гостију и боемских дружбеника, али и бес власти чијој се суровости и лакомости ругао, оригинално и старично.

Мурал у Српској Црњи ( Фото: www.wikipedia.com)

Стално је живео у оскудици, и тешко је издржавао своју бројну породицу. Притиснут породичним обавезама и дуговима, склон боемији, болестан, Ђура Јакшић је налазио је утеху у уметничком стварању, песничком и сликарском. Оболео од туберкулозе, у дуговима, гоњен је и отпуштан 1871. из државне службе. Уз помоћ Стојана Новаковића добија посао у Државној штампарији 1872. године.

Смрт га је затекла на положају коректора Државне штампарије у Београду 16. новембра 1878. године по јулијанском календару. Сахрањен је на старом Ташмајданском гробљу, а потом на Новом гробљу у Београду. 

Липарске Вечери у Српској Црњи

У Српској Црњи се сваке године одржавају манифестације посвећене Ђури Јакшићу. Том приликом се додељује награда „Ђура Јакшић“ за најбољу збирку поезије која је издата на српском језику претходне године.

Кућа Јакшића у Српској Црњи ( Фото: Mapio.net )

У Српској Црњи се, у његовој родној кући, која је споменик културе, налази музеј посвећен овом великом уметнику.

Извор:

1.https://sr.wikipedia.org/sr/Ђура_Јакшић