У Банатском селу Војвода Степи код Нове Црње, обележавају се, сваке године, већ читаву деценију, Дани Бојвода Степе. Дани се одржавају у знак сећања на оснивање места 1922. године и у спомен рођендана великог српског војводе из Првог светског рата Степе Степановића. Покровитељ свечаности је било Удружење ратних добровољаца 1912 – 1918 њихових потомака и поштовалаца.
Удружење ратних добровољаца 1912 – 1918 и њихових потомака је настало 2005.године и од тада су Дани Војвода Степе прерасли у бренд региона, који је веома посећен са веома квалитетним програмом, који траје неколико дана. Кроз Дом културе у Војвода Степи прође хиљаду и шест стотина гледалаца и слушалаца који посете књижевне вечери, историјске трибине, изложбе и концерте.
„Ови дани су постали чувени у Банату и Северној Србији јер чувају од заборава успомену на наше ђедове солунце и добровољце који су подигли ово место, успомену на њихово умеће прављења кућа, школе, цркве, зграде општине итд. Наши преци су дошли на голу ледину али су успели да све што видимо овде изграде и подигну своје породице“, каже председник удружења Бранко Савић Бели.
Прослава је почела отварањем изложбе коју је приредио Историјски Архив Зрењанин, „Велики рат – добровољци – Војвода Степе“, коју потписује историчар Ванда Војводић Мицова. Изложба је уприличена у холу Дома културе и остаће као стална поставка коју ће моћи да виде сви посетиоци овог места.
„Мени као историчару архива је веома драго кад неко покаже интересовање за порекло своје породице. Била сам пријатно изненађена када су Ђорђе Хајдуковић и један број чланова овог Удружења добровољаца, изразили жељу, да се приреди оваква изложба. Ово је друга по реду изложба са овом тематиком, прву смо радили у Банатском Карађорђеву… Сва ова документа која се налазе на паноима су реплике, делом из приватне колекције а други су документи из фонда комисије за ликвидацију аграрне реформе Петровград...рекла је Ванда Војводић Мицова.“
Након изложбе је уприличена у великој сали свечана академија на којој су говорили доктор историјских наука Милан Мицић иначе заменик сектретара за културу АП Војводине, рођени степчанин и глумац првак Народног позоришта у Београду Лепомир Ивковић, који је тумачио, ове вечери, лик славног војводе Степе.
У музичком делу програма наступили су певачка дружина „Звуци са камена“ из Новог Сада, хор „Жене мироносице“ из Зрењанина и народни гуслар Љубиша Атељевић.
„Звуци са камена“ су извели у традиционалним ношњама победоносне Српске војске из Великог рата неколико сплетова народних и песама солунских бораца. Хор „Жене мироносице“ је извео, овом приликом, под диригентском палицом Зорице Кецић, неколико пригодних родољубивих песама, међу којима је била и химна „Востани Сербије“ најпознатијег банаћанина из Чакова код Темишвара Доситеја Обрадовића. Атељевић је у маниру свог великог претходника Петра Перуновића Перуна подсетио на херојске дане.
Најпознатији степчанин данас, доктор историјских наука Милан Мицић је у надахнутом говору рекао: „Ове године обележавамо стогодишњицу Првог светског рата. Има много филмова, емисија и публикација и негде се ту наши добровољци налазе на маргини, не помињу се често. Овакве манифестације треба да обнове сећање на наше претке. Они су били добровољци Српске и Црногорске војске али држављани Аустро-угарске који нису морали да ратују, били су на српској страни, добровољно су се пријавили. Чином свог пријављивања постајали су у очима Аустро-угарске државе велеиздајници а у случају заробљавања чекао их је стрељачки строј. Њихове породице би биле интерниране а имовина би им била конфискована. Чињеницом добровољства они су показивали жељу својих крајева, из којих су потицали, да се уједине са Краљевином Србијом. После окупације Србије 1915. добровољци су били једина и последња попуна српске војске…“
Саша Младеновић (Фото: Историјски Архив Зрењанин)