Чувени аустријски писац Петер Хандке, овогодишњи је добитник Нобелове награде за књижевност. Награда иде у праве руке јер је овај писац још седамдесетих година се својим делом сврстао се међу водеће европске писце. Аустријанац, по мајци Словенац је пријатељ Србије. Познат је по жестоком противљењу бомбардовању Србије од стране НАТО пакта.
Замерио се мондијалистичкој хидри деведесетих година када је њен дискурс доминирао у медијима западног света. Док је још трајао грађански рат у Југославији написао је есеј „Правда за Србију“. То је био разлог да се његова представа својевремено буде „скинута“ из париског театра „Комеди франсез“.
Оно што нервира мондијалисте је његова оцена Милошевића за кога је рекао да „уопште није био националиста, желео је да сачува Југославију“. „Поштовање“ је реч којом је описао личност покојног председника. Оповргао је њоме у западним круговима медијски спин по којем је он био „балкански диктатор и касапин“. Посетио је Милошевића у затвору а потом је говорио и на његовој сахрани.
На констатацију да га због његових ставова у Србији доживљавају као пријатеља, а да је у неким друштвима постао „персона нон грата“ он каже да је тако рођен – „као персона нон грата“. Хандке је демонстративно иступио и из римокатоличке цркве, осећајући интуитивно прсте Ватикана у разбијању Југославије.
Упркос свим нападима он је изјављивао :„На Западу, постоје они који који су наставили да читају моје књиге.“. Наравно да и на западу има много истинољубивих људи.“
Пре пар година његов дом краси свечана Повеља почасног Београђанина. Петер Хандке је пре коју годину гостовао у Новом Саду када му је уручена и награда „Милован Видаковић“ и тада изјавио „Не кајем се ни данас због ставова о Србији деведесетих. Ја сам хтео да напишем оно што сам видео и осећао тада. Немам ни кајање, нити корист од свега тога.“
Добио је велики број српских књижевних награда. Дисову и награду „Момо Капор“, Рачанску повељу, изабран је за иностраног члана САНУ. Он је иначе добитник скоро свих европских књижевних награда. Људе у Србији је искрено обрадовала Нобелова награда коју је коначно добио Петер Хандке, истинољубив човек.
Петровград.орг