У Салону Народног музеја Зрењанин под покровитељством организације „Светосавље“ уприличена је академија поводом Дана Ћирила и Методија – Дана словенске писмености и културе. Овај скуп је организован у почаст и молитвено уздарје светој равноапостолној браћи Ћирилу и Методију утемељитељима словенске књижевности и кодификаторима првог опште словенског писма – глагољице коју је касније заменила ћирилица.
Суорганизатор ове академије је била реномирна установа културе Народни музеј испред кога се обратила кустос-историчар Вања Цветић Игњатов. Она је подсетила на чињеницу да се ради о скоро установљеном државном празнику који је веома значајaн за историју и културу наше земље.
На академији су говорили протојереј Српске православне цркве др Нинослав Качарић, парох при храму Ваведења Пресвете Богородице у Зрењанину и Ненад Гугл, професор српског језика и као домаћин Драган Видаковић, председник удружења “Светосавље” из Зрењанина.
Председник организације „Свезосавље“ Драган Видаковић је између осталог рекао:
– Да живимо сви у слози, Свети Саво ти помози!
Поздрављам вас, овим традиционалним светосавским поздравом у име организације Светосавље захваљујем што сте се одазвали нашем позиву да на један свечани начин обележимо овај за нас веома значајан празник. Светосавље је одлучило још 2019. Године када је овај празник установљен да да допринос нашем граду обележавањем овог датума тиме што ће организовати пригодне културне догађаје и указивати на значај овога празника а за нас значај се састоји управо у томе по чему је посвећен овај празник а он је посвећен словенској писмености и култури. Култури која нас спаја која нас обједињује, која нас подсећа да водимо рачуна о томе какав ћемо траг оставити у времену генерацијама које долазе иза нас. Култури која нас мотивише на стваралаштво, оно на шта нас и Бог наш небески отац стално позива. Са друге стране писменост и описмењавање је наша насушна потреба и у овом времену и овде се ваља подсетити опомињућих речи нашег Светог и великог владике Николаја Велимировића који је 30-тих година предосећајући надолазећа тешка времена и прибојавајући се како ће се наш народ у њима снаћи говорио: Уби нас не просвећеност! Ћини нам се да је после толико година ево безмало пуног века, иста мука мучи наш народ, тако да нам просвећивања никад није доста(…)
Уважени прота др Нинослав Качарић је одржао још једну у низу својих богонадахнутих беседа у част великих светионика Цркве Христове:
– По мишљењу Светог Аве Јустина Ћелијског циљ православне културе је да што више Божанског унесе и оствари у човеку и у свету око човека. Стога је православна Богочовечанска култура: култ Христу Богу, служење Христу Богу, непрекидно богослужење: човек служи Богу кроз себе и кроз сву твар око себе: систематски и плански уноси Бога и Божје у сваки свој посао, у свако своје стваралаштво; буди све што је Божанско у природи око њега да би сва природа служила Богу, предвођена христочежњивим човеком.
По речима Светог апостола Павла „Јудејцима постадох као Јудејац, да Јудејце придобијем; онима који су под Законом постадох као да сам и ја под Законом, да придобијем оне који су под Законом… Слабима постадох као да сам и ја слаб да слабе придобијем. Свима сам био све, да како год неке спасем. А ово чиним за Јеванђеље, да будем његов заједничар“ (1 Кор. 9, 20-23). Ове речи Светог апостола Павла треба увек да нам буду на уму и кроз дела да одзвањају свету и култури народа и друштва око нас.
Свети Кирило и Методије, просветитељи словенских народа, били су рођена браћа, православни Грци из околине данашњег Солуна. У деветом веку, наши преци, а у ширем смислу и сва словенска племена, нису били ни крштени. Зато су ови свети људи били послани од стране византијског цара и цариградског патријарха да проповедају благу вест Јеванђеља међу Словенима. Они су најпре отишли у Централну Европу, на просторе данашње Моравске и Чешке, где је њихова проповед имала великог успеха, те је народ почео масовно да прихвата православну веру. Међутим, њихова успешна мисија је изазвала револт тадашњег Рима, а посебно Франака и Германа. Они су заједно покушали да спрече да Словени буду крштени од стране Византије. Због тога је убрзо дошло до прогона светог Кирила и Методија и њихових ученика. Поред проповеди, света браћа су вршила и културну и просветитељску мисију међу Словенима. Свети Кирило је написао словенско писмо, које данас називамо ћирилицом, а за западне Словене саставио је глагољицу. Ова света браћа су преводила и богослужбене књиге на тадашњи говорни језик, као и Свето Писмо. Можемо слободно рећи да су они поставили основе словенске писмености и културе, убрајајући ту све словенске народе: Русе, Бугаре, Србе, Хрвате, Словенце, Словаке, Чехе, Пољаке(…)
Професор књижевности, књижевник, аутор емисије БИТ на ТВ Храму, кога су ученици чето гледали као предавача на малим екранима у доба пандемије, није крио задовољство што се овим поводом нашао у Петровом граду:
-Велика ми је част што имам прилику да вам се обратим вечерас. Изразио бих велику захвалност свима вама који сте издвојили своје време и дошли вечерас овде. Такође велику захвалност дугујем Светосављу и свом пријатељу Драгану Видаковићу на чији позив сам и дошао и хвала оцу Нинославу на овако дивној беседи. Мој први сусрет са Ћирилом и Методијем је био јако интересантан. Читао сам на факултету књигу која се зове „Преглед српске књижевности“. Прва сцена у тој књизи описује први тренутак у српској књижевности. Павле Поповић, аутор то овако описује: „Два Грка стајалa су и под трепетом свеће смишљала су словенска слова у околини Солуна“. То је први тренутак српске књижевности и то је сам почетак у једном уџбенику. Обично уџбеник и даје одређене информације али овако написан почетак једног не може да се никад заборави. Тако се заправо родила наша књижевност и на неки начин наша култура. У каквој су позицији били наши преци пре делатности Светог Ћирила и Методија, најбоље је дефинисао Шекспир у свом „Хамлету“ када каже: „Могу да будем заробљен у орахову љуску а да истовремено будем уверен да сам краљ бескрајног простора“. Наши преци су били заробљени у орахову љуску али са друге стране имали су, као и сваки народ, осећај тог потенцијала, бескраја који је треперио у њима. Нису могли да ослободе тај потенцијал све док нису дошли Ћирило и Методије(…)
Ученица Софија Ћоровић је на академији читала одломке из Завештања Стефана Немање о језику док је химну Србије отпевала ученица Музичке школе „Јосиф Маринковић“.
Петровград.орг ће се потрудити да Вам пренесе у целости излагања уваженог проте и нашег познатог књижвног делатника.