Осма Конференција српских националних организација из земаља региона, којој су присуствовали представници из Мађарске, Румуније, Словеније, Хрватске, Републике Српске, Македоније, Албаније и Црне Горе, одржана је у Београду. На Конференцији је једногласно усвојена Стратегија очувања српског идентитета и националног јединства српског народа у региону, а разговарано је и о положају српског народа у домицилним државама. У оквиру Стратегије усвојен је и предлог да се у 2019. години са најзначајнијим културним институцијама – Матицом српском из Новог Сада и Српском књижевном задругом из Београда, ради на реализацији пројекта Јединствени Српски буквар.
У раду Конференције учествовали су сви чланови Конференције коју чине Савез Срба из Румуније, Удружење Срба из Хрватске, Национални савет Срба у Македонији, Удружење српског народа „Морача-Розафа“ из Албаније, Асоцијација „Ствараоци Републике Српске“ из Републике Српске, Национални савет Срба из Словеније, Самоуправа Срба у Мађарској и Српски национални савјет Црне Горе, представници Министарства спољњих послова Републике Србије, Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону и Народне скупштине. У Стратегији је наведено да је српски идентитет у свом најдубљем коријену светосавски, што значи истински хришћански, православни, у смислу неодбијања и неодбацивања свих других и другачијих.
„Срби у региону су данас народ који се бори за опстанак у биолошком, државотворном, културолошком, привредном, социјалном и сваком другом смислу. Како је опстанак немогуће обезбиједити само одбраном оног простора и дијела народа који је тренутно обухваћен државним границама Републике Србије, неопходна је Национална стратегија којом треба осмислити и започети борбу за опстанак и напредак, дјелујући на етничким просторима који припадају Србима“, наведено је у документу, „Српско обједињавање подразумијева повезаност Срба и њихових етничких и историјских простора који нијесу у оквиру државних граница Републике Србије, што значи да народ који мисли о својој будућности, своје интересе не може бранити само ослањањем на оно што је затечено под његовим суверенитетом у једном историјском тренутку“.
У тексту је наглашено да снажна матична држава, као најорганизованији облик народне суверености, може имати све организационе могућности за повезивање српског народа, што подразумијева заједништво, неопходност окупљања српског народа у јединствену цјелину ради остваривања легитимних права и потреба, те да идеју заједништва треба подупирати мирним и ненасилним начинима, али је треба заступати са највећом одлучношћу, непрестано и неодступно.
„Србима је потребна стратегија која ће спријечити да постојеће међудржавне границе у региону истовремено постану и етничке, језичке, вјерске и културолошке. Национална стратегија подразумијева отворену свијест за српско обједињавање за јединственим идентитетом, па српска повезивања треба да користе све моделе организовања који могу да надокнаде одсуство наше државне цјеловитости. У том повезивању, без обзира на границе, битну карику чине српски језик, Српска православна црква, културна и економска повезивања“, каже се у Националној стратегији Конференције српских националних организација из земаља региона.
Стратегија предвиђа да на кратак рок треба постићи сагласност о заједничком дјеловању кровних организација српског народа у региону и матичне државе – Републике Србије, темељну сарадњу између политичког и НВО сектора српске оријентације, у сарадњи са институцијама Србије и Републике Српске, а у неком будућем времену и Црне Горе, треба водити рачуна о стратешким циљевима српског народа, као што је употреба српског језика и ћириличног писма, гдје руководно начело треба да гласи: Сви Срби говоре српским језиком. Доминантно писмо је ћирилица, као и обезбеђивање пуне заштите имена, имовине и достојанства Српске православне цркве.
„Вјековна права Српске православне цркве не могу бити угрожена, а односе држава и цркве неопходно је ријештити у складу са канонским устројством православља и уставним гаранцијама одвојености институција државе и вјерских заједница“, наведено је у Стратегији.
Поред наведених циљева Стратегија предвиђа и адекватно учешће и сразмјерну националну заступљености у јавним службама, органима државне власти и органима локалне самоуправе, те реализацију заједничких пројеката Конференције српских националних организација из земаља региона ради међусобног повезивања и одређивања приоритета.
Извор: портал ИН4С