МИРЈАНА МИЛАНКОВ – ПРОМОЦИЈА РОМАНА ПРВИ И/ИЛИ ПОСЛЕДЊИ ПЕТЛОВИ У ЗРЕЊАНИНУ

Првенац роман Мирјане Миланков′′ Први и / или последњи петлови ′′промовисан је у прелепој Градској башти у граду на Бегеју у оквиру пројекта ′′ Банатска бајка “, пред бројном публиком у доброј атмосфери.

Публику у Зрењанину је поздравио уредник и власник издавачке куће „Прометеј из Новог Сада Зоран Колунџија који је у посебно писаној поруци за ово вече , између осталог поручио:

…Имате вечерас компетентније и боље говорнике од мене, а ја осећам потребу да кажем: Кад узмете овај роман у руке, кренете са читањем – срешћете лепе, чисте, једноставне реченице, а потом ће вас обузети сентименти осећања и реалност свакодневнице, распрострт али и згуснут живот ; препознаћете наше стрепње али и радости, путовање кроз овдашњу прошлост са ниском старих лепих израза и назива који светлуцају у мраку наше свакодневнице и на крају оно што је најважније– кад склопите књигу после читања, надам се да ће те закључити као и ја: важна је вера у љубав и сама љубав! Рекао бих: Могла би се књига звати „Ткање љубави…“

О књизи је након читања појединих одломака публици: Мирјана Миланков, аутор рекла:

„Прво сам написала једну причу која је била основа за овај роман. То је било у јануару 2016 године за симпозијум у Русији „ Научници писци – писци научници“. Били су то моји први пензионерски дани. Ту причу сам превела на Руски језик и послала и објављена је у том зборнику. То ми је био ветар у леђа да наставим са писањем. Наредне четири године десило се у мом животу пуно тога и лепог и тужног. Лепо је што су моји унучићи Иван и Лара порасли, родила се Кала, родио се Вук а о тужним стварима нећу овом приликом. На неки начин сам их у главном лику мог романа Весни Живанов описала, неке домислила и у децембру 2019. Године склопила сам текст који сам предаала издавачу…“

Мирјана Штефаницки Антонић, рецензент књиге је о њој забележила следеће:

„ Кроз контекстуални оквир и емотивну спону, осећа се духовна, хришћанска златна жица, што задржава пажњу читаоца. Дозволимо овом роману Мирјане Миланков да нас понесе, јер свако право задовољство је читање, у посебном тренутку и прилици, у инспирацији, у подстицају, јер „таленат је мираз добијен на дар од Бога“, а наша списатељица га очигледно поседује…“

Присутан је на промоцији био и Јулијан Тамаш још један рецензент ове књиге из чије рецензије издвајамо:

„…Роман „Први и/или последњи петлови“ писан је читљиво, природним језиком обичног свакодневног живота са тековинама мимезе, представљања стварности конвенцијама психолошког, високог реализма и тежњом ка авангардној „оптималној пројекцији“, блиској имажинизму и рурализму, Све то, од прве противречности сукоба социјабилности у пишчевом алтер егу, описали смо језиком науке о књижевности као женски рурализам, женски јесењинизам…“

У музичком делу програма посебну боју догађају дао је наступ КУД-а “Светозар  Марковић” из Новог Сада,који нас је Шостаковичевим мелодијама увео у ову „ Банатску бајку“а потом су солисти имали неколико својих не мање виртуозних наступа Уметнички руководилац овог ансамбла је Слободан Балаћ.

Дует Драган и Бојка из Новог Сада су одушевили присутне староградским мелодијама које су донели у Градску башту гласом, усном хармоником и гитарским акордима.

Етно група “Филигран” из Зрењанина која делује при Културном центру Зрењанина је извела сет завичајних банатских лирских песама у свом етно маниру, промовишући традицију овог дела Србије.

Организацију програма потписује Културни центар Зрењанина на челу са директором Гораном Маринковићем и IPA Media а модератор је била Маја Пандуров. Поздравни текст уредника Издавачке куће „Прометеј“ прочитао је Саша Младеновић.

О аутору: Професор Мирјана Миланков, доктор медицинских наука, специјалиста социјалне медицине, рођена је 10. маја 1955. године у Кикинди. Академско, стручно и научно звање стекла је на Медицинском факултету у Новом Саду. Професионални рад посветила је превенцији повреда. Мајка је две ћерке и бака четворо унука. Ово је њен први роман. Живи и пише у Новом Саду.

Хвала онима који су ме волели

јер су ме научили да волим друге.

Захвална сам и онима који ме нису волели,

јер су ме научили да волим себе.

(Марина Цветајева)

Приредио за Вас Петровград.орг