Поводом 100 година од ослобођења града (Великог Бечкерека, Петровграда, Зрењанина) у Првом светском рату и присаједињења Барање, Бачке, Баната и Срема Краљевини Србији, у Салону Народног музеја Зрењанин у суботу, 17. новембра 2018. године, свечано је отворена изложба под називом “Сто година слободе”.
„Под теретом сопствених грехова, Хабзбургова монархија пала је, из страшних њених рушевина ниче сунце лепе будућности“
(Србске новине, 27.октобар 1918.)
Изложбу “Сто година слободе” свечано je отварена у суботу, 17. новембра одмах након централне манифестације, Дана ослобођења и Дана града на Тргу слободе. Манифестацији су присуствовали градоначелник Чедомир Јањић са најближим сарадницима, начелница Средњобанатског управног округа Снежана Вучуревић, командант Гарнизона Војске Србије пуковник Никола Дејановић као и велики број културних радника и грађана.
Поставка се састоји из три сегмента, а аутори су историчар и архивиста Слободан Милин и виши архивиста Ванда Војводић Мицова из Историјског архива Зрењанин и кустос Владислава Игњатов из Народног музеја Зрењанин. Изложбу је званично прогласила отвореном начелница Средњобанатског управног округа Снежана Вучуревић. Душан Баста оперски певач из Новог Сада допринео је торжеству овог скупа изводећи родољубиве арије.
На отварању изложбе је говорио и кустос-историчар, архивски саветник Музеја Војводине Зоран Вељановић. Апострофирајући значајну улогу нашег троименог града Великог Бечкерека, Петровграда и Зрењанина у преломнима историјским догађајима, Вељановић је о поставци изложбе и ауторима у рецензији је рекао:
„Музејски предмети и архивска грађа која је приказана на изложбеној поставци као и подаци изнети у каталошким текстовима одговарају теми (ослобођени су сваке патетике)…Тиме су аутори и установе Историјски архив и народни музеј у Зрењанину, дали свој допринос култури сећања (а дабоме и науци).“
Први сегмент изложбе носи назив „Велики Бечкерек и средњи Банат у Првом св. рату“ и приказује дешавања уочи и током рата на овом простору. Други сегмент под називом „Знамените личности“ тиче се најистакнутијих личности из српског националног покрета у Великом Бечкереку, а трећи сегмент насловљен „Ослобођење 1918. године“ посвећен је формирању Српског народног одбора у Великом Бечкереку, 31. октобра 1918. године, његовим кључним одлукама и акцијама.
Владислава Игњатов, кустос Народног музеја дочарала нам је како је изгледао Велики рат на простору Баната. Нечовечност аустроугарских власти посебно је била усмерена на домицилно српско становништво па отуда не чуди што је управо из Баната било највише добровољаца у редовима српске војске.
Историчар архивиста Слободан Милин нам је дочарао последње дане некадашње моћне империје Хабзбурговаца и приказао одлучност банатског грађанства које се дрзнуло да узме у своје руке своју судбину.
Виша архивисткиња Ванда Војводић Мицова је у свом делу рада посебно подцртала улогу српске елите Великог Бечкерека, која је имала само једну жељу да збаци аустроугарски јарам и да се присаједини матици Србији.
Поред паноа, на изложби су приказана и разна оригинална документа (нпр. лична документа интернираца и осталих знаменитих личности, записи и дневници добровољаца, записници Српског народног одбора, дописи сеоских одбора, дописи и акта српске војске у Великом Бечкереку и друго), фотографије, као и предмети, оружје и војна опрема из периода Првог светског рата, углавно из збирки и фондова Историјског архива Зрењанин и Народног музеја Зрењанин, али и приватних колекција.
Наставници и професори историје имају могућност и обавезу да доведу нашу децу у просторије великог салона музеја и у интерактивној настави покажу младим генерацијама ко су им били преци и за шта су се пре једног века борили.
Петровград.орг