У свечаној сали хотела Војводина, 12. априла 2019. године, Удружење Херцеговаца и пријатеља организовало је тринаесто, традиционално Херцеговачко сијело и свечану академију под називом – “Да се људски упитамо и да коју прозборимо”.
На почетку програма добродошлицу присутнима пожелео је домаћин, градоначелник Зрењанина Чедомир Јањић чијим залагањем се Херцеговци и њихови пријатељи већ више година окупљају и у престоници српског Баната.
“Град Зрењанин је отворен свим пријатељима и људима добре воље. Веома сам поносан на све бољу сарадњу са Републиком Српском. Трудимо се да сваки дан повећамо квалитет живота свим нашим суграђанима и наш град промовишемо као најбоље мјесто за инвестирање- рекао је Јањић и подсјетио да је у Зрењанину недавно постављен камен темељац за нову фабрику гума “Линг Лонг” чија вриједност би према најавама требала да буде невјероватних милијарду долара.”
Истакнуту беседу је на овом скупу имао и председник Удружења Херцеговаца Милан Бјелогрлић.
„Херцеговци своју будност и спремност исказују нарочито у временима тешким и тегобним; а када нису била таква? Ратних деведесетих Пејо Бајчетић окупља дружину и формира у Новом Саду прво Удружење Срба из Херцеговине чијом је организацијом и ангажовањем пружана помоћ завичају преко Дрине, за незаборав – рекао је Бјелогрлић. „Сијела ваља сачувати од клизишта. Да се не сурвају у забаву и разоноду, у провод и добар залогај завичајни. У поздрав, онај у тренду: Опуштено, уживајте! Нека буде све безбрижно и насмејано, плитко и површно – подсетивши да су сијела у земљи Херцеговој израз традиције јавног живота. „Потребно је да се чује јака реч. Она која се слуша и прима. Која се памти и преноси. Реч која придиже, подиже и бодри. Реч која опомиње, али реч која крепи и куражи“ – закључио је Бјелогрлић наговјештавајући да ће вече протећи у знаку беседништва, које је одувек карактерисало Херцеговце.
Херцеговцима се представила победница 25. Светосавског такмичења у беседништву Крушевљанка Бојана Петровић. Ова студенткиња четврте године Правног факултета у Београду, чији је просјек оцјена 10,00 оставила је без даха публику изговарајући бесједу под насловом “Сто пута изговорена лаж постаје истина”.
„У Јасеновцу немате шта да видите. У Меморијалном центру нема фотографија жртава, нема одеће и обуће логораша, нема пећи у којима су живи људи претварани у пепео, нема ножева којима су их одране клали. Нема јама. Јасеновац је празна ливада. Нема леша, нема гроба – нема ни злочина – беседила је Петровићева. „И док у Хрватској буја новоусташтво, наша млада покољења не знају ни шта је оно старо, не знају шта је логор Јасеновац. Док Хрватска годинама темељно, стрпљиво и упорно ради на мењању историје, ми ћутимо. Наше институције ћуте, наши интелектуалци ћуте, наша Православна Црква ћути. На том мјесту, на тој данас празној ливади, ако овако наставимо, хрватска деца, странци, наша деца пролазиће испод споменика камени цвет и неће знати да је ту масакрирано преко пола милиона мушкараца, жена, дјеце. Ма које нације они били: Срби, Јевреји, Роми, Хрвати – на том месту човек је човека зверски убијао. На том месту човек је постао сотона, на том месту постојао је пакао“ – беседила је, лелек једног народа те вечери Бојана Петровић и добила громогласни аплауз.
Зе вечери публика је уживала слушајући антологијске стихове академика, Матије Бећковића. Небом овенчани српски песник је казивао своје стихове из књиге „Пут којег нема”, и афоризме, као и поетске описе знаменитих Срба из његове књиге “100 мојих портрета”. Матија није пропустио да се дотакне и крштеног имена нашега града.
Пут којег нема
Триптих Моме Капора
1.
Добро дошао соколе
Ђе си сто година вучје пиле
Има ли још ко с тобом
А што си ово оволико носио
Знаш да свега имамо
Само смо тебе жељни
Којим путем си дошао
Преко Лијешња
Или уз Мртвицу
Ја преко Лијешња
То си погријешио
Требао си уз Мртвицу
Уз Мртвицу је господски пут
Да си ишао уз Мртвицу
Кад год да си кренуо
И како год да си ишао
Кад и кад би дошао
Не би на орлу прије
То је пут с анђелима
Други пут да идеш уз Мртвицу
2.
Срећне очи које те виђеше
Ђе си ако Бога знаш крилат орле
А што си ово оволико носио
Знаш да свега имамо
Само смо тебе жељни
Којим путем си дошао
Преко Лијешња
Или уз Мртвицу
Ја уз Мртвицу
Што уз Мртвицу братски брате
Уз Мртвицу ни тица не излијеће
Да три пут не почине
Преко Лијешња је господски пут
Да си ишао преко Лијешња
Кад год да си кренуо
И како год да си ишо
Кад и кад би дошао
Не би на орлу прије
То је пут с анђелима
Други пут да идеш преко Лијешња
3.
Ало ало
Шта ово крчи окрени нулу
Јеси ли ти то браћо мила
Вјелкам ту Ванкувер
Чоче од лаписа
Јеси ли скоро био у Веље Дубоко
Има ли ко жив тамо
Којим путем си ишао
Преко Лијешња
Или уз Мртвицу
Ја преко Лијешња
Докле ћемо преко Лијешња јадан брате
Ђе би нам крај био
Да никад нијесмо ишли преко Лијешња
Не можемо и у интернет ери
Ићи преко Лијешња
Скоро је ође одржан симпозијум
Који је пут бољи
Од два пута којих нема
И сви су се сагласили
Нема од Лијешња ништа
Мртвица је наш бренд
Америка преферира Мртвицу
Прави пут је како Америка каже
Другога нема
Ни пута ни излаза
Ни за Веље Дубоко
(Ни за Петровград)
Ни за Европу
Ни за читав свијет
(Матија Бећковић – Из књиге „Пут којег нема”, СКЗ, 2009)
У склопу академије наступио је оперски певач из Новог Сада, Никола Баста и један од најбољих гуслара српских земаља Љубиша Атељевић, члан ДГ “Петар Перуновић”.
Поздраве из Херцеговине донео је градоначелник Требиња Мирко Ћурић који је поздравио поштоваоце Херцеговине од којих је чуо изреку “држе се као Херцеговци”. “Највећа моја жеља је да се сви заједно држимо као један, јер само сложни можемо да напредујемо” – поручио је Ћурић.
Као и сваке године завршница окупљања организована је у великој сали хотела Војводина у коме је и овога пута било окупљено више стотина Херцеговаца из Баната и њихових пријатеља. Након благослова Цркве који је упутио отац Слободан Честић, здравицу је земљацима пожелио родоначелник свих херцеговачких удружења Петар Бајчетић, који је ове вечери прославио и свој јубиларни 80. рођендан. Завичајни део програма употпунила је етно група “Ерцеговина” из Сечња. Програм су, сада већ традиционално, зналачки водили Александра Кандић и Лука Баљ.
Наиме, традиција ових завичајних скупова сеже у 2006. годину. Започео ју је покојни чика Урош Милојевић из Клека а традицију са успехом наставља његов наследник на месту председника Удружења Милан Бјелогрлић.
Петровград.орг у братској сарадњи са порталом Слободна Херцеговина
http://slobodnahercegovina.com/13-hercegovacko-sijelo-u-zr…/