Видовдан је датум сточен
од густе мреже симбола.
Наша рана, наша храна, наша брана.
Рана лечива а незалечива,
духовна и душевна храна,
брана безнађа и апатије.
Велики а скрајнути српски мислилац из дијаспоре, орлеански усамљеник Марко С. Марковић је давно записао: „Свети Сава је наша философија стварања а Косово наша философија страдања“.
На Видовдан су нам стизале опомене и претње, подсећања да смо мали на раскршћима историје, ма били саткани од светлости и светости. Они који не мисле добро српском народу знају да на тај дан доносе неке претеће поруке, баш на Видовдан.
Лео Фефер баш у тексту, баш на Видовдан у капиталној књизи „ Распеће Србије“, пише: „Ако човек о томе размисли без икаквих предрасуда мора доћи до уверења да је то учињено било хотимице, било у невероватној непажњи(…)“ Дабоме, говори о доласку принца Фердинанда у Сарајево, где га је чекао Гаврило Принцип, године 1914. Потом 1948. године резолуција Инфорбироа а чак је и прво писмо Стаљина Јосипу Брозу било послато 27. марта. Затим, 1989. Слободан Милошевић говори на Газиместану. Потом 1990. године Хрватски сабор усваја амандмане на устав Хрватске, по коме су Срби престали да буду конститутивни народ. Затим, 2003. Србија добија датум за преговоре са Европском унијом на Видовдан. Коначно, на Видовдан 2006. Црна Гора је примљена у Уједињене нације као 192. земља чланица, као последњи део Југославије који се одвојио.
Није неважно али одлуке за одабир датума су некада и наше и нису случајне. На видовдан је председник Југославије Слободан Милошевић испоручен Хашком трибуналу истим оним хеликоптером, којим је довезен да говори на Гаиместану. Исти пилот га је возио. Ми смо одабрали датум, неко од нас Срба да се Милорад Улемек, заповедник Црвених беретки осуди баш на Видовдан на 40. година затвора. Није могло на неки други дан. Погађати по сваку цену и где год се може и са страних страна а по некад и са наших.
На Видовдан се, иначе, у Цркви обављају парастоси и помени за све пострадале у ратовима а по народном предању, на тај дан се не пева и не игра. Ове године у парастос који је требало да се одржи код споменика Косовским јунацима, његова светост господин Порфирије, одржаће у манастиру Грачаници. Биће литија, неких декларација. Како поетски започех тако у ово мало мојих мисли о Видовдану завршавам стиховима великог песника Милана Ракића „На Газиместану“:
(…)Данас нама кажу, деци овог века,
Милан Ракић
Да смо недостојни историје наше,
Да нас захватила западњачка река,
И да нам се душе опасности плаше.
Добра земљо моја, лажу! Ко те воли
Данас, тај те воли, јер зна да си мати,
Јер пре нас ни поља ни кршеви голи,
Не могаше ником свесну љубав дати!(…)
Шта је данас мени Видовдан, од раног јутра до поласка у Зрењанин? Остала ми је слика када патријарх Порфирије долази у Грачаницу. Слика која је узбудљива, моћна, величанствена и надам се да ће и његове поруке бити окрепљујуће. Нисам могао да их чујем јер сам овде.
Друго, беседа муфтије београдског Мустафе Јусуфспахића, који је честитајући Курбан-бајрам говорио о томе шта је њему Видовдан на један узбудљив начин. Баш сам био срећан док сам га слушао.
Треће што личи највише на мене. Ту ових дана око Видовдана, једна девојчица из Ветерника, дела Новог Сада. Има 11. година, зове се Нина Нинковић, изнела је неки сточић и продавала крофне. То је било тако дирљиво. Једна лепа, уредна девојчица на једној столичици, а поред пише уредно крофне, 100. динара и једна мала порука: „ Хоћу да помогнем мом тати, да излечи очи у Москви“! То је кренуло и ко год је наишао купио је ту крофну. На тај сто може да стане двадесетак крофни. Онда је она отишла кући и почела је мајка и њене другарице да производе те крофне, њих петсто али је и то било мало. Видео сам да се то понављало три пута, те редове људи. Редови као кад дође Андреа Бочели у Србију, да пева, па се купују карте, па редови буду тристо метара. Толико метара је био ред људи који хоће да купе крофне. Време је било да пођем а малој Нини се јавио Синиша Мали, потпредседник Владе Србије и рекао је да отац прибави сву медицинску документацију. Донета је одлука и доћи ће вечерас до те породице. Већ је одлучено да тата иде у Москву о трошку државе. Ово је моја видовданска срећна вест у Србији.
Живела Србија!
Беседа уваженог песника и новинара Пере Зубца изговорена на слави друштва Корени и свечаној академији у Културном центру о Видовдану лета Господњег 2023. Петровград.орг