Човек који је понајбоље описао Вукове методе у наметању реформе, као и последице исте, био је Јевстатије Михајловић, угледни србски књижевник и јавни радник (1802-1888), у свом огледу „Обрана језика србског од изопачавања и простачења његовог и кирилице од вуковице“. Због значаја овог погледа на вуковску револуцију, навешћемо један од Михајловићевих ставова:
![](https://petrovgrad.org/wp-content/uploads/2017/10/vuk.jpg)
„Ја сам уверен да је Г. Вук Караџић, кад је Писменицу своју писао, роду свом добро учинити хтео и да није мислио, да ће с преиначењем кирилице такову реформу у књижеству нашем учинити, која ће за народ србски неугодна, а може бити, и опасна следства имати.
![](https://petrovgrad.org/wp-content/uploads/2017/10/18416-jernej-kopitar-800x600.jpg)
Г. Вук и његови последоватељи нису проникнули, пак јошт ни данас неће да увиде, да радом својим на руку иду онима, који на кирилицу мрзе, и који с пореметењем наше кирилице за себе повољне последице изводе. Они нису измерили, да кад из азбуке наше є, і, я, ю, ъ, ь изоставимо, а ј, љ и њ примимо, да нам унуци и праунуци наши књиге кирилицом било старом или црквеном, било новом или грађанском печатане читати нећеду.
![](https://petrovgrad.org/wp-content/uploads/2017/10/2110588.jpg)
Ово се нама савременицима, који смо у школама кирилицу учили, а случајно и ј, љ и њ упознали, неверојатно чини, јер велимо, кад нам Вуковица за ово 30 или 40 година од како ју овај или онај употребљава, шкодила није, неће нам ни доцније каква зла учинити.
![](https://petrovgrad.org/wp-content/uploads/2017/10/sterijino_pozorje_ft_2a.jpg)
Ал није тако браћо, јер се данас кирилица у школама учи, а ко кирилицу читати уме, тај чита одма и Вуковицу. Ал окренимо натрашке, т.ј. да се Вуковица у школама учи, а кирилица на вољу остави, пак ћемо се уверити, да дете, које не познаје писмена є, і, я, ю, ъ, ь читањем кирилице ни маћи неће. А кад је тако, као што заиста јесте, то онда погледајмо ладнокрвно и безпристрастно последице од те промене у азбуки нашој, пак ћемо наћи да ако Вуковица обична азбука постане, наше друго, треће и тако даље колено не само да часловац, псалтир, јевангелије и друге црквене књиге наше, које су старом кирилицом печатане, читати неће умети, него да ни Доситеја, Вујича, Видаковића, Атанацковића, Хаџића (Светића), Ј. С. Поповића и друге наше списатеље, којих су дела грађанском кирилицом штампана, пак тако исто и Летописе, Гласнике и све друго, што кирилицом до данас написано имамо, читати неће знати, осим ако који особито за себе кирилицу не научи, као свештеници, и учени Србљи, који по чину и стању свом знати ју морају.””
![](https://petrovgrad.org/wp-content/uploads/2017/10/Jevstatije-Mihajlovic.jpg)
Ову занимљиву књигу можете прочитати на сајту Библиотеке Матице Србске кликом на слику изнад, а ако желите да погледате још књига од Јевстатија Михајловића кликните на овај линк.
Ко је био Евстатије Ета Михајловић?
![](https://petrovgrad.org/wp-content/uploads/2017/10/Eta_Mihajlovic.jpg)
Евстатије „Ета“ Михајловић (Велики Бечкерек, 1802 – Будимпешта, 1888) је био правник, књижевник, приседник Торонталске жупаније и сенатор и судија трговишта Велики Бечкерек. У време Револуције 1848/49. године налазио се на челу Србског народног великобечкеречког одбора, који је држао власт у том граду од јануара до априла 1849. године.
Евстатије Михајловић се родио 1802. године у Великом Бечкереку (касније Петровграду, Зрењанину). О његовом детињству и младости и нема података; према истраживањима завичајног историчара Драгољуба Чолића, родитељи су га наводно као бебу оставили пред вратима Цркве. Студирао је филозофију у Великом Вараду и права у Шарошпотоку. Земаљски адвокат постао је 1829. године, а 1830. постављен је на положај судије трговишта Велики Бечкерек.
Извор:http://www.carsa.rs/odbrana-jezika-srbskog-od-vukove-reforme/