Церска битка вођена је од 12. до 24. августа 1914. године, а у историографији се помиње и као Јадарска битка, јер су главне војне операције вођене у сливу реке Јадар. Ово неће бити класичан преглед историјских догађаја који су везани за ову битку, већ један скуп занимљивости повезаних са овим историјским догађајем.
Први пораз једне велике силе од мале земље у XX веку
Владавина цара Франца Јозефа била је позната по војним катастрофама али се овај пораз у историји посебно памти. До Церске битке Аустро- Угарска је трпела поразе само од великих сила Француске и Пруске. Победа српских трупа, била је и прва победа савезника у Великом рату, након које су велике силе почеле да шаљу Србији донације за опремање војске. Документи потврђују да је краљевина Италија управо због ове победе одлучила да се умеша у светски рат на страни противника Аустро-Угарске империје.
Битка у сусрету или маневарског типа
Ова битка није била класична битка рововског типа какве су често вођене на ратиштима у Великом рату већ битка маневарског типа где су се две војске судариле готово у покрету. Упркос свим војним знањима и тактикама Аустроугарска команда није извела очекивани напад главним комуникацијама на колубарском и моравском правцу, већ се неочекивано определила за дрински правац.
Као начелник Врховне команде старог кова Војвода Радомир Путник је очекивао логични исход аустро-угарских операција. Када је уочио да је тежиште напада на Дрини упутио је тамо и остале снаге а до тада генерал Степа Степановић је директно командујући на терену већ оучио важност планине Цер и образовао Церску ударну групу с којом је самоиницијативно заузео коте Тројан и Косанин град. Због војних успеха у Церској бици, Степа је касније унапређен у Војводу.
Марш на Дрину
Марш на Дрину, корачница коју је у Ваљеву написао Станислав Бинички, а која је посвећена победи спрске војске над аустро-угарским трупама на Церу. Нобелов комитет 1961. године додељује Иви Андрићу Нобелову награду за књижевност „за епску снагу којом је обликовао теме и приказао судбине људи током историје своје земље”, сасвим примерено и по личној жељи уз звуке ове војне корачнице. Ово се никако није могло допасти Јосипу Брозу Титу. Писац и српски комуниста Добрица Ћосић је сведочио о извештаченој атмосфери на пријему који је организован код Броза поводом Андрићевог великог признања.
Ова легендарна мелодија, које постала симбол храбрости Срба током Првог светског рата, доживела је 17 рок верзија, од којих је најпознатија верзија групе Шедоус, потом групе Лајбах и наравно групе Смак. Ово сведочи о њеној великој популарности у народу. За мало је постала химна обновљене српске државе.
Једина битка Краљевине Србије на филму у титовој Југославији
Церска битка је једина војна операција из Првог светског рата о којој је за време СФРЈ направљен играни филм. За разлику од партизанских филмова у којима је описана свака битка, често нереално, ова битка је приказана сасвим реалистично, сценариста се руководио историографијом. Марш на Дрину ипак није документарни филм о целом току битке, већ велико уметничко остварење које је у сценарију пратило причу једног дела прве Комбиноване дивизије. У овом филму Живорада Жике Митровића који је снимљен 1964, играо је сам врх југословенског глумишта, а филм је тешком муком прошао цензорске маказе. Део српских комуниста на челу са Слободаном Пенезићем Крцуном су подржали овај пројекат и то је било пресудно за судбину како филма тако и самог Крцуна.
Неслагање историчара око датума почетка Церске битке
Када је заправо почела Церска битка? Да ли за датум почетка узети 12. август и пробој аустро-угарских трупа преко Дрине и Саве, када је пала Лозница а потом и Шабац. Сама битка је почела тек 15. августа – када су српске трупе након 20 сати усиљеног марша извршиле контранапад, који је пет дана касније завршен тоталним расулом у редовима Поћорекове војске.
Новинари који су присуствовали овом догађају описали су га као на моменте трагикомичан догађај, као безглаву бежанију. Ипак већ тада су бројне српске избеглице из Посавине причале о злоделима аустро-угарске солдатеске. Срби су захваљујући пропаганди из Беча били третирани као нижа бића са којима треба сурово поступати. Горди цивилизатори су се у бекству претворили у безумну гомилу достојну сваког презира.
Приредио за Вас Петровград.орг