У организацији СПЦ, Српске заједнице у Македонији и Националног савета Срба у Македонији те неколико удружења из Србије, поменом полагањем венаца и достојанственим културним програмом на Кајмакчалану започело је обележавање годишњице Солунске епске битке за слободу свих српских земаља.

Био је то величанствен скуп у част херојске жртве српских див јунака. Присутни су били: Удружење „Карађорђе“ из Херцег Новог, Удружење „Србски Светионик“ из Београда, Удружење „Србија за младе“ из Београда, грађани из Србије у организацији Горана Цветковића и претставници Срба из Македоније.

Парастос хероима Солунског пробоја, јуначким слободарима на Капији Слободе одржао је свештеник СПЦ Јордан Марков. Уцесници помена су имали посебну част да на овом олтару слободе чују духовне и патриотске песме у извођењу хора “Свети Сава” из Херцег Новог.

Српским див јунацима

После Првог светског рата, краљ Александар Први Карађорђевић је подигао на Кајмакчалану спомен капелу 1928. године. На њој је постављена табла на којој пише:

„Мојим див-јунацима неусташивим и верним, који грудима својим отворише врата слободи и осташе овде као вечни стражари на прагу отаџбине.“

Арчибалд Рајс, велики пријатељ Срба, завештао је своје срце да буде вечно на Кајмакчалану. Бугарски фашистички окупатори за време Другог светског рата уништили су ово знамење али је урна ипак сачувана за будуће генерације.

Велики српски песник Алекса Шантић, написао је 1920. године у спомен на јунаке са Кајмакчалана, следеће стихове:

Путниче, стани! Овде леже они!

Гомиле ове прах краљева крију.

С капом у руци њима се поклони,

И редом тако изљуби их свију!

Из ових хумка, из хрњаге кама,

Где труба свести срца јака сврста,

Празници славе гранули су нама

И мученике скинули са крста.

Овде су вечни, што ватрама жртве

И билом срца пробудише мртве –

Србине, стани! Овде леже они!

Ово су наше лавре и олтари;

Њиховим светлим сјајем се озари.

И чело своје молитвом приклони!

Мркшићеви салаши поново производе чувени таин

Поводом стогодишњице од основања удружења, Организација резервних војних старешина Зрењанина покренула акцију да локални пекари пеку таин – српски војнички хлеб који је био најбитнији део војничког оброка у балканским и Првом светском рату. Овај хлеб једноставног састава и данас може да се умеси по оригиналном рецепту.

Од мешавине ражаног и белог брашна у односу 70 према 30 одсто пече се хлеб који је сачувао од глади српску војску за време ослободилачких ратова од 1912. до 1918. Таин на турском значи следовање. Сваки војник је добијао по 800 грама дневно. Да се и данас може направити по старом рецепту показали су у пекари „Мркшићеви салаши“ у Српском Итебеју.

Петровград.орг