За алманах Петровград, једну од најбољих монографија о једном граду између два светска рата у Краљевини Југославији, која ће поводом великог јубилеја стогодишњице бити реиздата, своје сећање на преломне догађаје ослобођења 1918. нашег града, дао је један од непосредних учесника тих догађаја, др Славко Жупански.

Оснивање

Српско Народно веће у Великом Бечкереку основано је 31 октобра 1918 године. Оснивање је дошло по мојој иницијативи. Тога дана сазвао сам у малу двораницу Српске православне црквене општине девет лица, међу њима пок. попа Драгутина Мојића, Живка Ж. Терзина, др Андрију Васића, проту Жарка Стакића, Милана Ракића, Пају Ристића, Светозара Исаковића и Јефту Вукова.

Стало ми је било до тога да се за велики напор који је претстојао све српске снаге концентришу, да се ми Срби не цепамо, па сам због тога позвао и оне који пређе нису стајали у комбатантним редовима наше националне борбе. Ја сам отворио конференцију, изложио сам потребу оснивања и велике задатке које треба да решимо. Након тога једногласно је изречено оснивање српског Народног већа у Великом Бечкереку. Чланови већа постали су сви присутни, а закључено је да ће се веће према потреби проширити. То је било прво српско Народно веће које је у ужој Војводини (без Срема) основано, и основано је раније но мађарско народно веће. Мађари су све чинили да одустанемо од засебног српског народног већа и да и ми Срби ступимо у заједничко народно веће, које су Мађари стварали. Одбили смо их и одржали смо створени чин. То је било наше прво одметање од мађарских власти, први наш револуционарни акт.

Оснивање народне гарде

Првенствено нам је било стало да народном већу дамо оружану силу, егзекутиву. Пожурили смо се да оснујемо српску Народну гарду. Одмах сутра дан по оснивању Народног већа отпочели смо упис у гарду. На први позив јавио нам се велик број наше омладине. Одржао сам збор у црквеној порти, изнели смо тада прву српску заставу у Петровграду пред збор, заклели смо омладину на српску заставу и свечано смо истакли заставу на улазна врата српске порте. Тако смо основали нашу народну гарду. За команданта поставили смо потпуковника у миру, чика Мишу Веновића.

Тешко нам је било да набавимо оружје и средства за одржавање гарде. Вештим начином искамџио сам од др. Деака, шефа полиције, који је нас Србе неизмерно мрзео и драконски гонио, првих 100 пушака. Тако је сад већ наше Народно веће постало стварна сила, са којом мора да се рачуна. Након тога сад смо већ лакше постигли да нам градска благајна исплаћује довољне суме за издржавање наше Народне гарде. Бројно стање Народне гарде рапидно је расло; за неколико дана било је већ у гарди преко 400 одушевљених младих људи. Све смо их снабдели добрим оружјем, пушкама и митраљезима. Њихова је улога била значајна за одржавање реда и поретка у граду и за доцније националне услуге, које су све предано и дисциплиновано одлично извршили.

Оснивање Народног већа у Новом Саду

Догађаји који су се брзо развијали истицали су потребу да ми Срби у Војводини имамо централно народно веће, које ће унети јединственост и компактност у наш народни покрет у Војводини. Због тога смо Живко Ж. Терзин и ја отишли у Нови Сад, потражили покојног Јашу Томића, па смо њему и Мити Клицину изложили потребу да се у Новом Саду оснује Народно веће, које ће узети у своје руке руковођење око организовања целокупног нашег покрета у Војводини.

Све до нашег доласка није се у том правцу у Новом Саду ништа учинило. На наше наваљивање сазвата је још истог дана конференција у канцеларији др. Игњата Павласа, којој су, сем нас двојице Бечкеречана, присуствовали још Јаша Томић, Мита Клицин, др. Павлас, прота Вељић, Мита Ђорђевић и још неколико угледних родољуба. На конференцији је решено да се оснује у Новом Саду српско Народно веће и да исто веће, као централно српско Народно веће за целу Војводину (сем Срема), отпочне рад око револуционог организовања нашег живља. За претседника изабран је народни вођа Јаша Томић…

Петровград.орг