Некадашња упитаност над смислом писања поезије након ужаса Холокауста увелико се претворила у императив стварања уметничких дела посвећених свим ужасима масовних истребљења почињених током Другог светског рата, које је савремени свет, нажалост, све спремнији да заборави.
![](https://petrovgrad.org/wp-content/uploads/2017/05/18491440_1447179222007042_123645361210808798_o-214x300.jpg)
Пошто живимо на тлу које је од 1941. до 1945. било поприште језивих масовних ратних злочина, тај императив за савремене ствараоце бивше Југославије има и додатну „специфичну тежину“, тим пре што је изостанак суштинског и свеобухватног сагледавања размера и карактера тих злодела довело до њиховог понављања само неколико деценија касније.
Нажалост, тек је у неколико филмова, књижевних дела и позоришних представа уметницима успело да се ослободе „неподношљиве лакоће сврставања“, те да о људским страдањима проговоре аутентично и неострашћено. Једно од таквих, ретких а изузетно вредних остварења јесте документарни филм Завештање редитеља Ивана Јовића, који је публици познат по свом дебитантском и награђиваном играном филму Исцељење, у коме се бавио преиспитивањем могућности помирења и опроста.
![](https://petrovgrad.org/wp-content/uploads/2017/05/18491515_1447179715340326_4212516934584411825_o.jpg)
У јеку најновије репризе призивања реторике и механике зла у суседној Хрватској, овај потресни и „тежак“ филм на уметнички супериоран начин устаје против летаргичности заборава и „меланхолије“ игноранције.
![](https://petrovgrad.org/wp-content/uploads/2017/05/18558947_1447179282007036_5405751188706587487_o.jpg)
Од обимног материјала, Иван Јовић створио је снажан, аутентичан и дубоко човечан филм који заувек отима од заборава причу о деци депортованој у усташке логоре, у којима су сведочили смрти најближих, били на најбруталнији начин одвојени од родитеља, а неки касније и покрштени те распоређени у нове, католичке породице као радна снага.
![](https://petrovgrad.org/wp-content/uploads/2017/05/18623644_1453045041420460_8163396502985911361_o.jpg)
Бирајући најупечатљивије саговорнике који сведоче о најпотреснијим епизодама ове голготе, Јовић гледаоца смешта у сам центар збивања, па се од првог до задњег тренутка трајања филма осећате као очевидац акције у којој су сатрте целе фамилије и села. Овдашња публика имала је прилику да прошле године види Оскаром награђени мађарски филм Шаулов син, у коме је већ толико пута испричана прича о крематоријима Аушвица донета на аутентичан, другачији начин.
![](https://petrovgrad.org/wp-content/uploads/2017/05/18699641_1453044814753816_5565294148467760176_o.jpg)
Завештање Ивана Јовића јесте још један успео уметнички напор да се без трунке компромиса, врсном употребом филмског језика храбро погледа у лице зла и додирне његова суштина. Црно-бела фотографија филму обезбеђује додатну дозу уметничке аутентичности, а секвенце набујале воде, у којима је гледаоцу пружена кратка прилика да се пресабере, својом ликовношћу дискретно призивају кадрове филмова Иваново детињство Андреја Тарковског и Иди и гледај Елена Климова.
![](https://petrovgrad.org/wp-content/uploads/2017/05/18489919_1447179382007026_8232614504647480076_o.jpg)
Па ипак, оно најдрагоценије у Завештању јесу управо његови актери. Смогнувши снагу да своју причу о сусрету са непатвореним злом испричају у камеру, они сви одреда пред нашим очима и у нашим срцима опет постају она деца којима није допуштено да одрастају, већ су тако мали и беспомоћни натерани да сазру у једном једином тренутку.
![](https://petrovgrad.org/wp-content/uploads/2017/05/Jasenovac-concentration-camp-1.jpg)
Управо зато, а упркос стравичности искуства и бремена који су носили кроз живот, њихово сведочанство о свету у коме живимо улива наду у победу добра. Готово опипљива енергија ових људи и њихова непоколебљива вера у живот јесу истинско завештање и садашњим и будућим генерацијама, да не забораве ову децу и време у коме је деци одузето детињство.
Аутор: Вуле Журић
Извор: http://www.nin.co.rs/pages/article.php?id=107115