Четничка удружења у мирнодопским условима била су полувојне организације. Прва удружења четника у Загребу основана су 1927. Чланови су полагали заклетву, носили униформе са шубарама и на њима кокарде, на прсима четничку значку, били су и наоружани.
Ја (име и презиме) на овом светом четничком знамењу (кама и револвер), заклињем се свемогућим Богом, да ћу врховном заповеднику све војне силе, нашем Краљу Југославије Петру ИИ свагде и у свим приликама бити веран, свом душом одан и послушан, да ћу се за Краља и Отаџбину јуначки борити, да четничку и војничку заставу нигде и никад нећу изневерити и да ћу заповести свих претпостављених ми старешина слушати и верно их извршавати. Тако ми Бог помогао! Ако се четничке дужности огрешим, нека ме Бог казни, а кама и револвер ту казну изврше. Амин
Прво Четничко удружење основано је 1921. у Београду. У садашњој Хрватској Четничка удружења имају почетак у тридесетим годинама. Била су део јединственог Југословенског покрета у Краљевини Југославији и према организационом уређењу и према програмским циљевима. До почетка 1935. на подручју Савске бановине било је 114 четничких удружења.
Тај процес је настављен и 1936. су само до маја те године на истом подручју била основана још 63 четничка пододбора с више од две хиљаде чланова.
Основна програма четничких удружења тридесетих година било је залагање за идеју југословенског национализма и заштите уставноправног уређења Краљевине Југославије са династијом Карађорђевић – „За краља и отаџбину“.
Четничка удружења окупљала су личности високих моралних квалитета из различитих друштвених слојева. У чланству четничких удружења били су Срби, али и Хрвати, и то из редова „југословенских националиста“, посебно Хрвати с подручја Далмације и јадранских острва. Посебно је значајно да су ови делови Хрватске ослобођени од италијанске окупације након Првог светског рата управо захваљујући напорима српске армије и династије Карађорђевић као и дипломатским напорима и личним ангажовањем Михајла Пупина.
Када је основана Бановина Хрватска, крајем августа 1939. године одржавају се многи јавни зборови и протести у местима где живе срби , у лето и јесен 1940. у Книну, Кистањама, Бенковцу и више места у околини, основана је „Комисија спаса Срба северне Далмације“, која прикупља потписе становника и упућује делегације и петиције намесницима и Народној скупштини у Београду са захтевима да се Бенковачки и Кнински котар прикључе Врбаској бановини, односно „Српским земљама“. У другој половини 1940. у Книну је покренут рад четничког „Петог комитског одреда“, на челу са војводом Владом Новаковићем, који је годину дана касније постао командантом Буковачког четничког одреда. Иако је службено 11. новембра 1940. забрањен рад овог одреда, он као полицијска полувојничка организација уз помоћ соколских старешина наставља рад и настоји успоставити одреде у Стрмици, Косову, Кистањама, Тепљуху и Ђеврскама. Део његових чланова, као и чланови других југословенских и српских организација и друштава на томе подручју постаће искра четничког покрета у Далмацији који ће 1941. године подићи устанак против усташа.
Усташе су већину истакнутијих Срба сматрали четницима и правили спискове за хапшење на основу такозваних четничких листа, упућивали у новоосноване логоре смрти попут Данице код Копривнице, Керестинца, Јадовна крај Госпића, Слане и Матејне на острву Пагу, Бјеловара, Цапрага код Сисака, Пожеге, Јасеноваца, Старе Градишке … Масовни покољи према српском народу са најчешћим поистовјећивањем Срба као четника па макар то била и мала дјеца су се догађали и на свим подручјима где су срби живели Лици, Кордуну, Банији,Славонији и северној Далмацији.
Јован Његовић Дрндак
Извор:
1.http://www.generalmihailovich.com/2017/03/jovan-njegovic-drndak.html