У присуству, грађана љубитеља историје, јавних радника, званичника Града Зрењанина, Средњебанатског округа, градских институциjа културе, у салону Градског музеjа недавно је отворена значајна изложба „Воjводство Србиjа и Тамишки Банат (1849-1861)“. Изложба је реализована у сарадњи Архива Воjводине, Народног музеjа Зрењанин и Историjског архива Зрењанин.
Аутор изложбе „Воjводство Србиjа и Тамишки Банат (1849-1861)“ и уводне студиjе каталога jе био Зоран Стевановић, архивиста у Архиву Воjводине из Новог Сада, а надлежни консултант у Зрењанину jе био Срђан Приљева, историчар Народног музеjа Зрењанин.
Срђан Приљева, историчар Народног музеjа Зрењанин, навео jе, да jе Мађарска револуциjа, која се одиграла 1848 – 49. године, изазвала тектонске поремећаjе у Хабзбуршкоj монархиjи. У насталом метежу, Срби су реализовали део своjих националних амбициjа, стварањем териториjално ˗ политичке аутономиjе под називом „Воjводство Србиjа и Тамишки Банат“.
„Борба народа у jугоисточноj Европи за сопствену еманципациjу и жеља великих сила да наметну утицаj на апострофираноj териториjи, изнедрила jе процес коjи jе историографиjа назвала „ Источно питање”. Може се рећи да се српско питање налазило у фокусу проблема, изазиваjући наjвеће историjске потресе и промене… Срби у Отоманској империји у првој половини 19. века створили су Кнежевину, која полако преузима ингеренције пуне државности из руку Османлија. Други део српске популације, чије се становништво налазило у Хабзбуршкој монархији, политички кредо градио је кроз борбу за територијално – политичку аутономију. Полазни аксиом српске елите, из обе империје, био је стварање премисе за коначно уједињење Срба“ – истакао је Приљева.
Присутнима се обратио и рецензент изложбе, проф. др Деjан Микавица, професор Филозофског факултета у Новом Саду, коjи jе рекао да, због недостатка адекватних поставки или књига коjе се баве овом проблематиком, често нисмо у могућности да се одредимо према догађаjима и питањима из наше, сада већ прилично далеке прошлости.
„Српска Воjводина у Хабзбуршкоj монархиjи jесте идеjа српске државности. Та политичко – териториjална аутономиjа за коjу jе, од средине 19. века, прихваћен назив „Српска Воjводина“ или „Воjводовина“, заправо ниjе ништа друго него покушаj Срба у монархиjи, jедног малог народа коjи jе чинио свега 2 до 3 одсто становништва у оквиру 50 милиона становника империjе, да успе да очува своj национални идентитет и одбрани идеjу државности“, истакао jе Микавица.
Професор Микавица је посебно истакао податак, који је до сада био мало познат, да је Руски Цар Николај Први Романов, победник над војним снагама мађарске револуције, личност најзаслужнија за стварање посебне крунске области или Војводине у Хабсбуршкој монархији. Постоје подаци који говоре да је управо он тражио од аустријског цара посебну територију којом би се истакао допринос Срба у савладавању ове револуције.
Проф. др Деjан Микавица, професор Филозофског факултета у Новом Саду је обећао да ће ускоро посетити наш град како би одржао посебно предавање заинтересованим грађанима на ову изузетно занимљиву и значајну тему за српски народ на овим просторима.
Аутор: Саша Младеновић ( Фото: Александар Блануша )