Битка код Курска вођена је у Другом светском рату између совјетских и немачких снага током лета 1943. године. То је највећа тенковска битка у историји ратовања и једна од најзначајнијих савезничких победа током 1943. године. Најжешће борбе вођене су око села Прохоровке, каже на трибини у Културном центру Зрењанин, млади историчар Момир Ивановић који делује у оквиру Зрењанин Експлоратива (скр. Зрекспло) добровољног удружења историчара.
Занимљива трибина са темом – „Курска битка“ је одржана у малој сали Културног центра. Предавач је био Момир Ивановић, историчар. Модератор трибине је био Мирослав Самарџић.
„Презентацију сам конципирао водећи се мојим мастер радом. Презентација je подељена на увод, припреме за предстојећу офанзиву, како немачке, тако и совјетске стране. Главни део рада и презентације је сама битка на Курској избочини или битка за Курск. Наравно овај рад не би био комплетан ако овде не би говорили и о контраофанзиви коју је извршила совјетска војска, неколико дана након завршетка битке код Прохоровке.“
Намера немачких копнених снага, Вермахта, била је разбијање средишњег дела источног фронта, а затим с југа обухватити Москву и нанети одлучујући ударац Црвеној армији. Немачка офанзива почела је 5. јула под тајним називом Цитадела. Совјетска обавештајна служба је међутим успела да открије ову тајну захваљујући изузетном обавештајцу Николају Кузњецову који се убацио у немачке редове.
У бици је са немачке стране ангажовано 50 дивизија (од којих 34 пешадијске, 14 оклопних и 2 моторизоване) – укупне јачине око 900.000 војника, 2.700 тенкова и самоходних и јуришних топова, 10.000 артиљеријских и минобацачких цеви, уз подршку око 2.000 авиона, док је са совјетске стране ангажовано 12 армија (од којих 2 оклопне).
„Дуго истражујем ову тему и ову битку и сматрам да је она одиграла једну од круцијалних улога у Другом светском рату. Након заузимања Курска од стране совјетске војске и совјетске контраофанзиве, ствари по Немачку су кренуле врло лоше. Био је то домино ефекат. Губитком ове битке и касније Лењинградске битке 1944. године, Немци су били у константном повлачењу. То је довело да до тога да се Совјети нађу испред самог Берлина 1945.године.“- каже Ивановић.
Совјети су имали извесну бројчану предност у људству и наоружању – 20.000 топова и минобацача, 920 ракетних бацача (каћуша), 3.600 тенкова, уз подршку 2.400 авиона.
Упркос већим губицима руске снаге су извеле успешан противнапад и до 23. августа Немци су поражени. Из строја им је избачено до 500.000 војника од тога око 60.000 погинулих и око 150.000 рањених (током прве етапе битке односно немачке офанзиве). Касније, током совјетске против-офанзиве, тај број се попео на преко пола милиона погинулих, рањених и заробљених.
„Врло је незахвално говорити о томе шта би било кад би било али постоје бројне чињенице историчара које говоре о томе да је ова битка била та која је пресудила 1943.године, сам Други светски рат. У овој бици је пресудило то што су се совјетски војници борили за своју отаџбину. Технологија једних и других је била изједначена, број војника је био на обе стране огроман, обе стране су имале две године ратних искустава једни против других и то није било пресудно. У совјетској и руској историографији Други светски рат се управо назива Отаџбински рат, не без разлога. Пресудна је била жеља совјетског војника да се ослободи немачког јарма“- закључио је Ивановић.
Стварни совјетски губици обелодањени су тек 1991. и износили су око 800.000 погинулих, рањених и несталих. Руска држава је у знак сећања на њихову жртву подигла у Прохоровки величанствен споменик.
Победом Црвене армије у овој бици, иницијатива на Источном фронту прешла је на совјетску страну. Можемо само да замислимо шта би се десило да је Хитлер успео у свом походу на човечанство.
Аутор: Саша Младеновић
Елена Ваенга изводи химну руских тенкиста „На поле танки грохотали„, Концерт: „Песни военних лет„, 2010. г.