У знак сећања на милионске жртве наци-фашизма у току Другог светског рата, остаје убележен један дан 9. мај – Дан победе. Тога дана, завршен Други светски рат, најкрвавији сукоб у историји човечанства у коме је убијено око 55 милиона људи од чега су готово 31 милион цивили а рањено је око 35 милиона људи. Рат је вођен на територији тадашњих 60 држава.
У Берлину је нешто после поноћи 8. маја, односно првих минута 9. маја 1945. године потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке, најзначајније силе осовине која је одговорна за покретање катастрофе светских размера.
У име Немачке акт је потписао фелдмаршал Вилхелм Кајтел, у име Совјетског Савеза маршал Георгиј Жуков, а у име западних савезника британски ваздухопловни генерал Артур Тедер.
Други светски рат био је први прави тотални, светски рат вођен у Европи, Азији и Африци као и водама Медитерана, Пацифика и Атлантика.
Главни фронт борбе против нацизма је према објективном историјском закључивању на основу низа показатеља био у Совјетском Савезу и Русији и с тога је 9. мај је Дан победе над фашизмом, један од највећих, најсветлијих државних и националних празника и руски народ га тако с правом и обележава. Последњих година државе НАТО блока на Западу покушавају да изврше ревизију историје у правцу минимизирања улоге Русије у сламању кичме нацизму и фашизму. Ти покушаји, су идеолошки и политикантски због следећих чињеница.
Жртве у Другом светском рату
У Другом светском рату страдало је близу 60 милиона људи. Број рањених људи је био вишеструко већи, што овај рат чини најкрвавијим сукобом у историји човечанства.
У Европи је погинуло близу 40. милиона људи, од чега је велики број био цивила, по чему се овај рат у историји назива и тоталним ратом. У њему је почињен до тада невиђен број ратних злочина и геноцид над већим бројем народа међу којима је признат као Холокауст само онај над Јеврејима. Реално су поједини Словени (Руси, Пољаци, Срби) као и Роми доживели геноцид било од Немаца било од њихових савезника међу којима треба споменути Павелићеве хрватске усташе и Бандерине Украјинце. Свака друга идеолошка интерпретација која се покушава наметнути у Западним наративима не одговара историјској истини.
Немаца је страдало око 5,5 милиона док је већи број напустио своје домове и територије које је вековима раније заузео на веома агресиван начин о чему у историји сведоче бројни примери. Далеко највише је страдало Руса (као најбројнијег народа у СССР-у) око 27 милиона што говори да је допринос руског народа победи над фашизмом био неупитан. Неупитан у једној објективној историјској анализи али ми се последњих година суочавамо са уплитањем идеолошких мерила који иду за циљем блаћења руског народа који се никако не може повезати са нацизмом, према коме је имао нулту толеранцију.
Југословена је страдало око 2 милиона, а од тога Срба око 1.8 милиона у том трагичном рату. Српски народ је на територији Независне државе Хрватске, која је укључивала Босну и Хецеговину и Срем, доживео покољ што је српска реч за геноцид, који се једноставно негира иако постоје сви показатељи да се он десио. Отуда и српски народ са поносом истиче свој допринос сламању наци-фашизма у свету и са правом достојно обележава овај дан.
На основу чињеница из Википедије Петровград.орг