Црквеним поменом у Жабљу је почело обележавање 76. годишњице злогласне јануарске рације 1942. године у јужној Бачкој. Помену је присуствовао председник Покрајинске владе Игор Мировић. Парастос у Храму преноса моштију Светог оца Николаја у Жабљу, служио је епископ бачки др Иринеј са свештенством епархије Бачке, у знак сећања на страдале православне мученике предвођене својим свештеницима, који су примили венац у данима светског рата.
Историјски је утврђено да је Рација спроведена између 4. и 29. јануaра 1942. године, отпочела је у Шајкашкој области, наставила се у Новом Саду и завршила у Бечеју, током које је на најсвирепији начин од стране мађарских окупационих снага убијено и под лед бачено више од 4000 Срба, Јевреја и Рома.
Председник Мировић је напоменуо да је ово само прва у низу Помена и Комеморација који ће се одржати у свим местима јужне Бачке као увод у централну Комеморацију у Новом Саду. У свом говору истакао је значај оних историјских личности у Мађарској, међу првима Бајчија Жилинског, који су имали храбрости да осуде злочин хортијеве солдатеске, почињен над српским народом.
Др Звонимир Голубовић је аутор најбоље књиге на ову трагичну историјску тему под називом „Рација у јужној Бачкој“. Комеморација се одржава сваког 23. јануара, по речима др Голубовића, и датира од 1971. године. Одржава се код чувеног споменика жртвама фашизма 1941-1945. године са централном скулптуром „Породица“, вајара Јована Солдатовића, која се налази на обали Дунава, низводно од Штранда где је мађарски окупатор уклањао трагове злочина бацајући тела закланих Новосађана под дунавски лед.
Прецизан број жртава овог геноцида не може се утврдити, пошто је у покољу убијено много људи који су услед рата и окупације избегли из Срема, Бачке и Баната у Нови Сад. О овим људима нема писаних трагова, али су у рацији такође ликвидирани, заједно са својим домаћинима. Међу овима је било нарочито много Јевреја који су бежали од банатских Шваба и хрватских усташа. Именом и презименом идентификовано је 3928 страдалих лица током рације, али је жртава сигурно било знатно више, тврди др Голубовић.
Отприлике две трећине били су Срби, а трећина Јевреји. Жртава је, у неупоредиво мањем броју, наравно, било и међу припадницима других народа, укључујући и мађарски. Овој статистици страдања цивилног становништва ваља додати и отприлике 3.500 углавном Срба, убијених у априлу 1941, током мађарске окупације Бачке.
Крајем октобра и почетком новембра 1944, у време Војне управе за Бачку и Барању, на чијем челу је био генерал Иван Јосип Рукавина а по наређењу Јосипа Броза Тита, страдао велики број Мађара. Колико, још није тачно утврђено, а већина историчара је сагласна да је реч о близу 5.000.
После суђења у Новом Саду ликвидирани су главни крвници рације у јужној Бачкој. За већину фашиста, попут Ференца Фекетахалми-Цајднера, Јожефа Грашија или Мартона Зелдија који су погубљени после пресуда судова нико, бар не званично, није покушавао да нађе речи оправадања. На жалост помирење компликује чињеница, да је начелник мађарског Генералштаба Ференц Сомбатхељи-Кнаус рехабилитован 1994. године у поступку пред Врховним судом Мађарске, који је поништио будимпештанску пресуду Народног суда из 1946., којом је Сомбатхељи осуђен на доживотну робију. Исте године је испоручен југословенским властима, осуђен на смрт и стрељан у Новом Саду као злочинац. Мађарско правосуђе тврди супротно, да је човек који је руководио свим јединицама невин.
Скупштина Србије је, декларацијом усвојеном 21. јуна 2013, осудила акте против мађарског цивилног становништва на крају рата. Новцем из буџета Србије, у Чуругу је мађарским цивилним жртвама подигнут и споменик који су открили председници Србије и Мађарске, Томислав Николић и Јанош Адер. Истовремено као акт трајног помирења, Влада Мађарске је финансирала уређење чурушког Музеја жртава рације. Заиста, гестови вредни дивљења, који дају наду у трајан мир између две древне нације.
Аутор:Саша Младеновић (Фото: Википедиа и Влада Војводине)