Завичајно удружење „Подгрмеч“ организовало је у библиотеци “Бранко Радичевић” у Житишту посећену промоцију историјског зборника Први округли сто „Гаравице 1941.“ године, коју је представило Завичајно удружење “Уна” из Бања Луке, Републике Српске. То је била прилика да се људи коју су пореклом или су у једном периоду свога живота живели у местима испод Грмеча, окупе и чују истину о злочинима над српским народом у НДХ која је скривана годинама.
О Спомен-подручју Гаравице код Бихаћа, гдје су усташе у лето 1941. године убиле више од 12.000 људи тог краја, углавном Срба, говорили су председник Удружења “Уна” Бошко Стојисављевић и члан удружења др вет. мед. Владимир Бурсаћ. Као изузетан домаћин ове трибуне, присутним грађанима се обратио председник удружења „Подгрмеч“ Душко Кочалка. Циљ оваквих трибина, поред других окупљања јесте да се традиција, обичаји и култура са чувају од заборава, каже Душко Кочалка.
“Вечерас говоримо о овој историјској монографији а пре отприлике месец дана смо говорили о земљишним књигама у Босни и Херцеговини и покушају отимања наше дједовине. Овде су нам вечерас дошла у госте два наша пријатеља и брата, Бошко Стојисављевић из Републике Српске и Владимир Бурсаћ из Зрењаинина, пореклом из Крајишника, да нам представе ову значајну монографију о Гаравицама. Заинтересовани за ово историјско штиво могу да им поставе питања а предвиђено је, да сви који су заинтересовани, добију по један примерак ове књиге, као успомену, како би својим млађим генерацијама даље сведочили шта се 1941. године десило на Гаравицама.”
Удружење завичајаца „Подгрмеч“ из Житишта је познато по организацији манифестације Православни извори а бави се и хуманитарним радом, каже Кочалка.
У Гаравицама код Бихаћа усташе су почетком Другог свјетског рата побиле више од 12.000 Срба, Јевреја и Рома бихаћког краја. Међу убијенима био је велики број деце. Убијени становници Бихаћа и околине били су углавном Срби и у мањем броју Јевреји, а памти се да је на Гаравицама у лето 1941. године убијено више цивила него што је Бихаћ имао становника – казао је, између осталог, председник Удружења “Уна” Бошко Стојисављевић.
“Кад дођем овде у овај део Србије, Војводину, увек ми падне на ум, да главни град Крајишника, није ни Бања Лука, ни неки други град у Босни, већ ми се чини да је то Нови Сад. Ми никако не можемо срачунати, да ли је више родбине у Крајини или овде у Војводини. Ми не само да смо један народ, него смо родбина. Овде кад дођем. ја видим исте Ћопићеве главоње из књига и осећам се као свој на своме, као да сам дошао код својих. Овде смо се окупили око историје наше Крајине “крваве хаљине”.”
Др вет. мед. Владимир Бурсаћ је представио, на једној презентацији, сва историјска дешавања у Бихаћу и околини 1941. године.
“Захвалио би се свима,који су вечерас дошли, у своје име и у име овог човека. Господин Бошко Стојисављевић нам долази из Бања Луке. Захвалио би се Завичајном удружењу „Подгрмеч“ из Житишта на овако лепом пријему. Вечерас смо овде, да вам представимо један зборник, о страшним догађајима из 1941. године. Бошко и ја смо чланови Завичајног удружења „Уна“, завичајног удружења људи пореклом из Бихаћа и околине са седиштем у Бања Луци.”
Ово стратиште је било запостављено након Другог свјетског рата, јер су чињенице о злочину и покољу над недужним цивилима у Бихаћу, који је спровела НДХ држане далеко од очију јавности. На питање како је то било могуће, Стојисављевић је одговорио, да се злочин најлакше прикрива када је злочинац на власти.
Према британским изворима, у Гаравицама је за три мјесеца убијено 14.500 цивила, па је ово друго мјесто по броју жртава у БиХ у Другом свјетском рату, злочин је био добро испланиран и унапред припремљен од стране усташа, још пре почетка Другог светског рата, рекао је у презентацији др Владимир Бурсаћ. Покољи су престали, тек кад је овај град преузела под своју контролу италијанска фашистичка војска, која је била згрожена оним што је чинила хрватска усташка војска на овом простору.
Први споменик жртвама Гаравица подигнут је 1949. године, а у периоду од 1960. до 1980. бихаћка општина уређује Гаравице као спомен-парк жртвама фашистичког терора, након чега је 1981. године откривен нови споменик. У заташкавању историјских чињеница о страдању Срба учествовали су истакнути Брозови комунисти, браћа Хакија, Хамдија Поздерац и Бранко Микулић.
Споменик из 1949. године уклоњен је и постављен у близини злогласне капетанове или бихаћке куле у којој су мучени и затварани, касније погубљени Срби. Споменик је у последњем рату био знатно оштећен. Пре неколико година поново је демонтиран и одвезен на спомен – подручје у Гаравицама. Удружење „Уна“ годинама 06. јуна са надлежним епископом СПЦ, држи помене и историјски час на овом стратишту српског народа.
Аутор:Саша Младеновић