Међународни скуп историчара под званичним називом “Српски покрет у Воjводини у револуциjи 1848 – 1849. године” одржан је у амбиjенту дворца Каштел у Ечки. Окупио је за викенд историчаре из наше земље Универзитета у Новом Саду и неколицину историчара из окружења. Повод за организовање овог скупа је 170. годишњица од бурних историjских догађаjа у Хабзбуршкој монархиjи који су захватила и Српски народ на овим просторима.
Учеснике конференциjе и госте поздравио jе градоначелник Зрењанина Чедомир Jањић, истакавши да jе и дворац Каштел, коjи jе као аутентично место, изабран за одржавање конференциjе, био поприште догађаjа из 1848. године. Подсетио jе да су и Каштел Ечка и монументална Жупаниjска зграда, данашња Градска кућа у Зрењанину, отворени исте, 1820. године, дакле три децениjе пре револуциjе.
„Национални покрети неминовно су избиjали у први план у jедноj хетерогеноj творевини од чак 50 милиона становника. Срби чине део Хаббсбуршке монархиjе тог времена, а револуциjа 1848. године означава покушаj српског народа да очува национални идентитет и одбрани идеjу своје државности. Говорим, наравно, о стварању териториjално-политичке аутономиjе коjоj сама Монархиjа даjе назив “Воjводство Србиjа и Тамишки Банат”…“, казао jе Jањић и осврнуо се на догађаjе у ближем окружењу, на териториjи Баната, у ком српски покрет има снажно упориште. „Подсетићу да банатски устаници jош 1594. године подижу буну против турске власти и то jе био наjвећи устанак Срба против Турака пре 1804. године. Као казна за устанак, уследило jе спаљивање мошти Светог Саве на Врачару, с намером да се у народу потпуно уништи култ тог великог просветитеља. Резултат jе, међутим, био сасвим супротан. Треба свакако поменути и велику битку код Томашевца, 1788. године, и значаjну улогу банатских граничара на тадашњоj Воjноj граници. Много тога, дакле, претходило jе револуциjи 1848. године и веруjем да ће и оваj скуп томе дати допринос, изношењем одговараjућих научних чињеница, података и представљањем нових аспеката националних и народних покрета из тог периода…“, поручио jе градоначелник Jањић организаторима, учесницима и гостима овог скупа.
Конференциjу jе, званично, отворио председник Скупштине АП Воjводине Иштван Пастор. Рекао jе да jе позив за отварање конференциjе за њега био „интригантан и деликатан“, не из позициjе председника Скупштине АПВ, већ из позициjе председника Савеза воjвођанских Мађара. Пастор је навео разлоге свог доласка у Ечку и додао да jе више од двадесет пута говорио о револуциjи 1848. године, коjа за Мађаре представља велики национални празник.
„И пре 170 година наша стварност била jе таква да смо се у том историjском, револуционарном превирању, налазили, условно говорећи, а и фактички, на различитим странама. Али, ако jе разнобоjност вредност у Воjводини, онда се то не односи само на ношње, музику или кухињу, него и на заjедничку историjу коjу доживљавамо на различите начине. Протекло jе довољно времена од 1848. године да о овим стварима трезвено и трудећи се обjективно говоримо и прихватио сам да будем учесник овог заjедничког подухвата, да Румуни, Срби, Мађари, говоре о овом историjском периоду с позициjе из коjе га доживљаваjу.“, поручио jе у Ечки Иштван Пастор.
Како наводе организатори скупа у Ечки, пре 170 година Европу jе запљуснуо талас револуционарних потреса, коjи се протезао од Француске на западу, до краjњих источних граница некадашње Хабзбуршке монархиjе.
“Револуционарни талас, нови легитимациjски модели коjе jе промовисала, пола века раниjе, Велика буржоаска револуциjа у Францускоj, били су инспирациjа покретима националне и социjалне еманципациjе у западноj и средњоj Европи током бурне 1848. и 1849. године. Унутар разнородних и комплексних револуционарних врења коjима jе била захваћена безмало читава Европа, посебно су били динамични и испреплетани револуционални покрети у композитноj Хабзбуршкоj монархиjи”, истакао jе председник Организационог одбора конференциjе др Душан Ступар.
У предавањима историчара која су уследила у току викенда, приметна је разлика у ставовима историчара из Румуније, Мађарске и Србије, када је у питању историјски поглед, на историјска дешавања у овом периоду. Историчари из Мађарске, имају свој угао гледања, који релативизује, непризнавање права другим народима, број жртава, избеглица и материјалну штету која је начињена, на немађарским становништвом и територијама, док је румунска историографија окренута питањима од значаја за национално уједињење румунског народа. Најзанимљивије и најегзактније је било излагање историчара из Новог Сада др Владана Гавриловића који је у свом раду изнео конкретне статистичке податке о разарању сакралних објеката СПЦ на подручјима захваћеним ратним разарањима 1848/49 године.
„…Тај рат је био толико крвав, да је то остало, просто незабележено, да се руше сакрални објекти другог народа. Моја тема се конкретно бави, односно преузета је као наслов из пера тадашњег патријарха Рајачића „Страдање Српских Православних Цркава и манастира на територији Српске Војводине“. Највећа разарања су била на подручју Бачке, на територији Новосадског протопопијата. Као што знамо, сама Саборна Црква и град су страдали у бестијалном бомбардовању од стране Мађара јуна 1849. године. Статистички гледано тада је 80% града срављено са земљом. Још већа разарања су била на територији Шајкашке, где буквално ни једна Црква, ни један манастир није преживео и морао је после рата бити обновљен. Патријах Рајачић се у свом писму обраћа за помоћ, пре свега Руском цару Николају Првом, из разлога што Аустрија отвара одређене фондове за обнову али су штете биле милионске у форинтама и каса те државе није могла да обухвати све захтеве…“- рекао је Гавриловић.
Запажено је било и излагање, истакнутог историчара пореклом са ових простора, др Милана Мицића, које ће вам Петровград.орг донети у целости у посебном чланку.
Петровград.орг & Град Зрењанин