Поводом 104 године од оснивања првог Српског народног одбора (СНО), у понедељак 31.10.2022., у Барокној сали Градске куће у Зрењанину, у вечерњим сатима, одржана је промоција Изабраних дела академика Василија Крестића.

Своју тродеценијску издавачку делатност „Православна реч“ из Новог Сада крунисала је објављивањем Изабрана дела Василија Крестића у 15 књига, 7000 страна, у украсној заштитној кутији. Огромну помоћ кућа је добила од председника покрајинске владе Игора Мировића и Архива Војводине који је укључен као саиздавач.

Директор библиотеке оснивач и председник више националних удружења Милан Бјелогрлић је ове вечери био уводничар и најавио је уважене говорнике у свом маниру: „Важно је што ову промоцију одржавамо данас на изузетно значајан дан и догађај чијој афирмацији је допринео и сам академик Крестић… Његов ментор Васа Чубриловић осведочени Југословен који је био занет и понет том великом идејом га је опомињао да није тренутак, одвраћао га је од националних српских тема, знајући добро из свог искуства да политичка атмосфера у СФРЈ није наклоњена таквим студијама. Овај врли храбри, не смирени Србин из Баната је управо тражио такве теме и ту највише пружио. Пружио нама у оном времену када смо мало знали о томе, а и данас недовољно знамо о страдању српског народа у Хрватској. Ево вечерас ћемо проговорити о тим темама и студијама.“

Овом приликом у његовом Банату и његовом Великом Бечкереку, Петровграду била је присутна и његова фамилија брат Аца и његови Крестићи, који потичу из Ђале на реци Тиси.

Поред аутора, беседила је и дописни члан САНУ др Мира Радојевић, потписана као писац предговора овог капиталног дела и као уредник издања:

„Искрено се надам да ће једнога дана доћи време када ће нека озбиљна историографска проучавања показати колико је велики допринос генерација професора Крестића и посебно он сам оставила и колико јој дугујемо у познавању националне историје… Ми смо више пута чули вечерас да се име професора Крестића везује за историју српско-хрватских односа и то у једном изузетно великом временском распону, али далеко од тога да су то биле његове искључиве истраживачке теме, с обзиром на то да се бавио и многим другим важним проблемима националне историје Срба. Ми кад говоримо о томе што га је на неки начин обележило и по чему је постао најпознатији не само у историји српске историографије, међу колегама историчарима, него и у широј културној јавности, заиста мислим да треба истаћи како је у то доба упорност једног младог историчара да се бави управо историјом Срба у Хрватској и то током 60-тих година, када је започео своја истраживања, захтевала много храбрости. Тек су наредне деценије показале важност проучавања ових односа. Мењале су се времена, мењале су се околности, али истраживачки резултати до којих је професор Крестић долазио у неколико наредних деценија, увек су захтевали велику храброст да буду саопштени, с обзиром на то да је он имао довољно куражи, да употребим једну од његових омиљених речи, да саопшти непопуларне истине и да саопштавајући их буде прав онда када су се многи други савијали. Током тих 60-тих година историјом Срба у Хрватској и хрватско-српским односима у главном су се бавили хрватски повијесничари на начин који је то одговарало хрватској националној и повијесничкој мисли, значи уз много мањкавости и много различитих злоупотреба, неких тумачења која су била далеко од научних и која су више била резултат прагматичне националне и политичке потребе, а поготово оно што је захтевао актуелни политички тренутак…“

Чланица СНП у Новом Саду Милица Досковић, учeствовала је у културном делу програма. Извела је за ову прилику а капела две песме родољубивог емотивног набоја, које су дирнуле присутне. Косово и Метохија остају у Заветној свести српског народа као трајни међаш.

Зашто је дошло до геноцида у НДХ? Како је могуће да се у цивилизованом 20. веку догоди такав злочин, тих размера? Какви су то људи који тако олако скидају главе и убијају људе? Све сам то показао и доказао… Добио сам епитет да сам великосрпски националиста и шовиниста, хрватомрзац, творац теорије геноцидности хрватског народа итд. Требало је са таквим епитетима у једнопартијском систему опстати и сачувати голу кожу, остати на функцији професора универзитета. На срећу рано сам постао члан САНУ, као врло млад научник и то ме је спасило.

Академик Василије Крестић

Научни саветник др Софија Божић је о уваженом професору овом приликом сведочила:

„Истрајан, доследан, вредан, частан, моралан, патриота и хуманиста такав је кроз цео живот био академик Василије Крестић. Да у борби никада није посустао и да од ње никада није одустао указују његови записи. Они га сврставају у значајне писце српске мемоарске литературе којом се проширује наша историјска свест и обогаћује ризница знања о нашој стварности. На крају ако бисмо покушали да резимирамо све што смо рекли о Изабраним делима професора  Крестића, можемо констатовати, да она пружају тумачења која су поуздана и мерљива и која представљају изузетан допринос изучавању српске историје. Плод знања и компетенције стицан је од младих дана до зрелог доба помним и будним читањем докумената које нам је минула стварност оставила за собом, што ће остати незамењив део не само једне научне области већ целокупне националне културе. Једном речју Изабрана дела професора Крестића остају на понос српској науци и целом српском народу.“

Академик Крестић се бавио у својим студијама историјом Срба у Хрватској, историјом српско-хрватских односа и југословенске идеје, чуло се на промоцији. Посебно је изучавао политичку историју, историју друштва и друштвених покрета, као и културну историју. Дела академика Крестића на најбољи начин објашњавају историјске прилике у којима се нашао српски народ.

Прва промоција међу својима

Академик Крестић је посебно нагласио велико задовољство и радост што се прва промоција Изабраних дела уприличила у Граду његове младости, где је завршио Гимназију, добио први посао, почео да се бави спортом.

У свом излагању он се веома критички осврнуо на опус оних историчара у Србији који су се окренули тумачењима дневно-политичких догађаја и који су се окренули политици. Сматра да ти не заслужују поштовање и не заслужују назив историчара. То су по њему „врдаламе“ које од историје праве бизнис и који данас могу да пишу једно, а сутра друго:

„Нажалост ја, сам стасавао као историчар у једном времену које није баш било склоно таквима као што сам био ја. То је то једнопартијско време, када су у напред за многе теме даване шеме и тих шема сте се морали придржавати ако нисте хтели да скренете са линије партије и онога како је одредила да се о некој теми пише. Због тога што нисам био „послушан“, што сам врло рано, како би то ми у Банату рекли „кукурикнуо“, са неким темама имао сам Бога ми и подоста проблема. Нарочито када сам написао текст о генези геноцида над Србима у Независној држави Хрватској, где сам на основу бројних извора, прворазредних доказа објаснио на један потпуно другачији начин од тада важећег начина како и зашто је дошло до геноцида над Србима у НДХ. Нисам се хтео придржавати теме да су криви подједнако и они који су починили геноцид и они који су настрадали од геноцида. Тако је кривица подељена у том једнопартијском времену да би се дошло до братства и јединства, које је онда неговано. Као човек сам био притиснут том темом када сам дубоко ушао у проблематику хрватско-српских односа, пре свега захваљујући мојој дисертацији о хрватско-угарској нагодби коју сам радио пуних шест година, што мало ко данас ради да би дошао до доктората. Али не зато што сам био лењ или неспособан, већ зато што сам упорно трагао у многим домаћим и европским архивима за документима, да би ту тему, коју ми је професор Чубриловић наредио да обрадим, урадио утемељено, засновано на провереним чињеницама. Хтео сам наравно, као Лала из Баната, да се бавим темом Срба у Угарској, али он је водио рачуна о потребама факултета. Тражио је да се на Филозофском факултету оспособим да предајем историју Срба из Хрватске. Данас сам му веома захвалан због тога. Ми смо се касније разишли, али не као људи. Из идеолошких и политичких разлога је дошло до разлаза међу нама, јер он је остао до краја веран својим идеалима из младости. Био је Југословен и није се одрицао југословенства. Није могао да схвати да моја генерација, не да се самовољно одриче југословенства него је присиљена да дигне руке од њега, јер је очигледно време показало да је то промашена идеологија…“

У комплету луксузно повезаних Изабраних дела налазе се књиге које су раније објављиване, али и до сада необјављени научни списи. Неподељено је мишљење стручне и лаичке јавности да је академик Василије Крестић један од највећих и најзначајнијих српских историчара и добитник најпрестижнијих признања . Била је посебна част бити са одабраним суграђанима на овој промоцији.

Петровград.орг