Ово је истина о српској борби за Стару Србију. Већина ове територије данас на жалост није у саставу наше земље, захваљујући одлукама комунистичких власти. У историји суседне државе Вардарске или Северне Македоније нећете прочитати истиину о томе ко у прави ослободиоци напаћеног народа на овом делу Балкана.
Српска револуционарна (или четничка) организација је створена у циљу коначног ослобођења Рашке, Косова, Метохије и Македоније или области познате почетком 20. века као “Стара Србија“ у којој је настала и развијала се српска средњовековна држава, од Османске империје. Српска четничка акција обухватала је тадашњи административни Косовски, Битољски и Солунски вилајет у Турској империји.
Централни одбор је основан 1902. године, док је Српски комитет основан у септембру 1903. године у Београду, спајањем централних одбора из Београда, Врања, Скопља и Битоља. Српске борбе за Стару Србију отпочеле су 1904. године. У врло кратком року четничка акција у Старој Србији је имала велики успех а вишедеценијска бугарашка пропаганда је готово сасвим сузбијена а они који су починили злочине над српским народом и учитељима су били кажњени.
Међу оснивачима су били Друштво Свети Сава, Генералштаб Војске и Министарство спољних послова Краљевина Србије. Током борбе за Стару Србију истакле су се многе безимене историјске личности, међу којима се истичу војводе:
Цене Марковић (с. Јелошник-Тетово);
Сава Петровић (Приштина);
Ванђел Димитријевић-Скопљанче (Скопље);
Јован Стојковић-Довезенски (с.Довезенце-Куманово);
Петко Илић-Муса (с. Старо Нагоричане-Куманово);
Тодор Крстић-Алгуњски (с. Отља\Алгуња-Куманово);
Риста Стевановић-Старачки (с. Старац Пчињски округ);
Павле Младеновић-Чича (с. Јачинце-Куманово);
Стојан Коруба (с. Шапранце-Пчињски округ);
Ђорђе Соколовић (Кратово);
Спаса Павловић-Гарда (с. Станча-Крива Паланка);
Петар Кацаревић (Малешево-Берово);
Доксим Михаиловић (с.Галичник-Маврово);
Ђорђе Цветковић-Дримколски (с. Лабуништа-Струга);
Анђелко Алексић (с. Мидинци-Кичево);
Мицко Крстић (с. Латово-Кичево);
Зафир Премчевић (с.Љубште-Порече);
Михаило Јосифовић (с. Македонски Брод-Порече);
Јован Цветковић-Долгач (с. Кошино-Пл.Бабуна);
Глигор Соколовић (с. Небрегово-Прилеп);
Јован Стојковић-Бабунски (с. Мартолци-Велес);
Стеван Недић Ћела (с. Стругово-Битољ).