Никола Тесла, априла 1894. године, за часопис Дело пише текст „О Змају Јовану Јовановићу“. Наш највећи научни геније говорио је о Јовану Јовановићу Змају, највећем лиричару српског романтизма и националном борцу за права Срба у Аустро-угарској. У тексту Тесла говори о тужној, али христоликој судбини српског народа схваћеног као Заветна заједница окупљеног око преломног догађаја Косоваског боја па до краја 19. вијека. Тесла као једину звијезду над тамним сводом српске жртвене историје види српски бојни обилићки табор – Црну Гору.
Тешко да постоји народ са тужнијом судбином од српске. Са висине свога сјаја, када је српско царство обухватало скоро цео северни део Балканског полуострва и велики део територија која сада припада Аустрији, српски народ потонуо је у презрено ропство, након фаталне битке на Косову пољу 1389. године, против надмоћних азијских хорди.
Европа никада неће моћи да се одужи Србима који су, жртвујући сопствену слободу, зауставили тај варварски прилив. Пољаци у Бечу, под Собејским завршили су оно што су Срби започели, и слично су награђени за своју службу цивилизацији.
На Косову пољу пао је и Милош Обилић, најплеменитији од свих српских хероја, након што је убио султана Мурата II посред његове велике војске. Да се не зна да је ово историјска чињеница, могло би се помислити да се ради о миту, створеном под утицајем Грка и Римљана. Јер у Милошу видимо и Леонида и Муција, и више од тога, видимо мученика, јер он не умире лаком смрћу на бојном пољу као Грк, већ за своје смело дело плаћа страховитом мученичком смрћу.
Од те трагичне битке па све до недавно, над Србима је влада таман ноћ са само једном звездом на небеском своду – Црном Гором. У тој тами није било наде за науку, трговину, уметност или индустрију. Шта су могли да раде, ови храбри људи, осим да наставе исцрпљујућу борбу против угњетавача?
Приредио Петровград.орг