НАЈБОЉА МОНОГРАФИЈА О ЈЕДНОМ ГРАДУ – ПЕТРОВГРАД 1938.

Промоција чувене монографије „Петровград“ коју је приредила група националних првака 1938. године, уредника Александар М. Станојловића и уникатно историографско дело „Први Српски народни одбор 1918.“ најстаријег историчара града на Бегеју Милана Ђуканова, одржана је на Марковдан у Великој сали Народног музеја у Зрењанину.

Ради се о репринтима чувених дела која су приредили овога пута Град Зрењанин, Историјски архив Зрењанин, ГНБ „Жарко Зрењанин“ и Издавачка кућа „Чувари“ из Београда.

Особа задужена за односе са јавношћу у овој реномираној културној институцији Александра Ђурић је најавила  културно-уметнички део програма и композицију чувеног Исидора Бајића  “Све док је тога благог ока“ у извођењу вокалне солисткиње Мирјане Младеновић.

Испред издавача ових значајних дела обратио се великом броју присутних гостију модератор промоције Саша Младеновић:

„Добро дошли поштовани посетиоци, окупили смо се данас на промоцији два чувена дела која говоре о историји и идентитету нашег града. Треће издање најбоље монографије о једном граду између два светска рата „Петровград“ и за сада јединог, озбиљног историографског дела о преломним догађајима из историје ослобођења нашег града у Великом рату “Први српски народни одбор 1918.“ Молим вас да великим аплаузом поздравимо најстаријег живог историчара и дугогодишњег директора историјског архива Милана Ђуканова, који је са нама вечерас. (аплауз) Данас са великом радошћу и свешћу о значају ових дела као симбола идентитета на овим просторима ће нам говорити:  Професор историје Рако Томовић, директор Народне библиотеке “Жарко Зрењанин“ Милан Бјелогрлић, протојереј др.Нинослав Качарић парох при храму Ваведења Пресвете Богородице у Петровграду. О мотивима штампања и представљања трећег издања монографије „Петровград“ и књиге „Први Српски народни одбор1918.“ Милана Ђуканова говориће најбољи говорник у нашем граду директор ГНБ.“Жарко Зрењанин“ Милан Бјелогрлић Бели.

Личности посебно заслужне за ово поновљено издање су градоначелник Зрењанина Чедомир Јањић, директорка Историјског архива Мирјана Баста, власник Издавачке куће „Чувари“ Дејан Павловић и директор ГНБ „Жарко Зрењанин“ Милан Бјелогрлић Бели.

„Заборав је први корак нестајања и за појединца и за заједницу, народ. У историји је доказано, да нестају са историјске сцене не само мали народи, него и велики у колико заборављају. Ево, пред нашим очима се одвијају последице наших заборава, нашег страшног греха, да ћутимо и да не проговоримо о нашој историји, страдања нашег народа, српског…Ми смо прошле године славили сто година од Великог рата и великог страдања, велике погибије и великих победа. Све смо то сами гурнули под тепих, не под притиском великих мајстора светске сцене, него ми сами, из наопаких идеолошких разлога…Наше културно наслеђе и наша историја заслужују, да памтимо, да стекнемо поуздања, јер без самосвести не можемо искорачити на савремену ветрометину. Можемо бити само бесловенсна маса. Мислимо, да имамо свој идентитет, да имамо право на свој државни суверенитет али то можемо имати само са историјском и културном свешћу. Темеља и грађе има а да ли има воље и спремности…“ – запитао се Бјелогрлић?

Културно уметнички део програма је био обогаћен наступом двојице талентованих гитариста у својој генерацији ученика музичке школе „Јосиф Маринковић“ Михаила Младеновића и Уроша Дерикраве. Они су за ово вече одабрали и извели композиције чувеног Јохана Себастијана Баха. Заиста и уз јеку гусала и уз мелодије светских композитора, Срби сведоче своју дубоку везу са коренима европске и светске цивилизације.

Потом је најстарији историчар Зрењанинске гимназије професор Рако Томовић приближио присутнима значај монографије „Петровград“, која има своју актуелност и данас. Ко не верује нека прочита ову књигу, која је и данас репер како треба писати монографије градова, каже Томовић. Он је упозорио нашу јавност на опасну појаву у историји коју је запазио у контактима са иностраним историчарима.

„Релативизација историјских чињеница и догађаја је јако озбиљан проблем, на који би овом приликом скренуо пажњу. Један трагични догађај, једно трагично страдање српског народа у 20. веку у Првом светском рату, па у другом и да не идемо дубље у историју, само у два светска рата је било неупитно. Међутим, када се та чињеница релативизује, када се каже на једном месту, погинуло је или поклано толико, па на другом погинуло је оволико. Рецимо, поклано је само четрдесет тисућа у Јасеновцу, кад то каже доктор историјских наука, то је онда страшно. Историчари треба да врше истраживања на основу историсјких извора, документа, доказа а не неких измишљања. Али такве изјаве улазе у уши људи, преводе се на разне језике и на крају све то доводи до тога да свет каже: Шта ти Срби хоће, о каквом покољу они пишу, нису они ни страдали, ко им је крив и ако су страдали?…“

Чувене историсјке говоре др Славка Жупанског упућене ослободиоцима Великог Бечкерека (Петровграда, Зрењанина) у Великом рату и отпоздрав бригадира Драгутина Ристића који је упутио са балкона данашње Градске куће прочитала је надахнуто мр Бранка Јајић, доајен новинарства у граду на Бегеју.

Милан Бјелогрлић Бели је искористио прилику да присутној публици представи госте нашег града, који су са пажњом пратили промоцију, реномиране фотографе и форорепортере из земље и иностранства, који су учесници друге фотографске колоније, којима је уручио по примерак монографије „Петровград“ и књиге Милана Ђуканова. Госте је представио идејни творац колоније познати фоторепортер Јован Његовић Дрндак.

На тему сакралних објеката и црквеног живота у некадашњем Петровграду говорио је протојереј храма Ваведења Пресвете Богородице др Нинослав Качарић. Он је упутио благослов, у амбијенту старих банатских икона које су тема изложбе нашег музеја,традиционалним хришћанским поздравом „Христос Воскресе“! Ауторски текст уваженог протојереја са промоције објавиће Петровград.орг у посебном тексту.

Промоција је завршена једном од најлепших патриотских новокомпонованих песама новијег датума „Ово је Србија“ текстописца Николе Грбића у интерпретацији Мирјане Младеновић.

Петровград.орг (Фото: Живојин Радловачки и Бранислав Милошев)