На дан Светог првомученика – архиђакона Стефана, 9. jануара 1942. године, нацисти, припадници немачке народносне заједнице и њихови помагачи су извели jедан од злочина у Банату током окупациjе. У тадашњем Петровграду ( данас Зрењанину), Кикинди, Драгутинову (данас Новом Милошеву), Мокрину и Банатском Аранђелову стрељано jе 150 родољуба. Тридесет грађана српске и ромске националности, заробљених у рациjама током jесени 1941. године.
Ови трагични догађаjи, познати као “крвави српски Божић”, уследили су у знак одмазде окупатора према акциjама српских родољуба и антифашиста у нашем граду и околини након априлске окупациjе, 1941. године.
Како би додатно заплашио становништво, стрељане из затвора окупатор jе провео кроз сам центар града, садистички терајући присутне Роме да певају српску песму “ јел ти жао што се растајемо“ и потом их обесио на Житном тргу, где су стаjали 24 часа на мразу. Међу тридесет родољуба, погубљених у Петровграду, била су и тела др Лазара Миjатова и Олге Убавић.
Историчар Миодраг Цветић jе рекао, да jе оваj злочин окупатора посебно смишљен и да jе намерно одабран оваj датум, како би се српски народ посебно заплашио и престао да пружа отпор окупатору.
“Злочин у овом граду ипак jе био наjстрашниjи и наjмонструозниjи, jер поред тога што су ови родољуби стрељани 9. jануара, на трећи дан Божића, они су, од зграде суда, довезени сељачким запрегама у центар града, где jе било на стотине посматрача, углавном немачке националне мањине, коjа jе тада била на власти. Циљ jе био што више понизити српски народ, коjима су обешени родољуби и страдалници представљени као “Божићно дрво”. Све то говори о страхотама фашистичке окупациjе, и “крвавом Божићу 1942. године”, као jедном о наjстрашниjих догађаjа у ратном периоду”, рекао jе Цветић на данашњем скупу на Житном тргу.
Венце су положили представници Града Зрењанина, Градског одбора Савеза удружења бораца народноослободилачког рата Зрењанин, месног одбора СУБНОР Елемир и чланови породица и потомци пострадалих. Помен jе служио, протонамесник Успенског храма СПЦ Бранислав Петровић. У име Града Зрењанина венац су положили заменик градоначелника Саша Сантовац и помоћници градоначелника Симо Салапура и Драган Ћапин.
Главни виновници овог злочина су били: префект полиције и генерал државне страже фоклсдојчер Франц Рајт, командант државне страже фолксдојчер, пуковник Ернест Пеликан, командант јавне безбедности др Јурај Шпилер, фолксдојчер родом Хрват из Загреба.
Од 75 полицијских официра који су за време окупације служили у државној стражи у Банату, било је 70 Немаца фолксдојчера и пет Мађара, готово сви из Баната. Од 3.713 пописаних полицајаца, који су служили за време окупације у Државној стражи у Банату, 84 одсто били су немачки фолксдојчери, 12 одсто Мађари, два одсто Словаци, 0,13 Срби, а остатак друге народности.
Почетком 1948. године Шпилер је испоручен Југославији. Суђење му је одржано од 24. новембра до 2. децембра 1948. године у Зрењанину пред Кривичним већем Врховног суда Аутономне Покрајине Војводине, којим је председавао судија Петар Варга. Поред њега, на истом процесу је било суђено још пет лица. Одлуком суда Јурај Шпилер је осуђен на казну смрти вешањем, трајни губитак политичких и грађанских права и конфискацију имовине. Поред њега, на смрт је био осуђен и Карл Хејм, командант Дојче Маншафта, док су остали осуђени на временске казне. Молба за помиловање му је одбијена 8. априла 1949. године и убрзо потом је погубљен.
Петровград.орг & Град Зрењанин ( Википедиа)