Треба бити искрен. Корен свих данашњих проблема у Црној Гори је двојни српско-црногорски идентитет, који се развио у том делу нашег народа. Тај двојни идентитет је разлог зашто је Мило на власти и зашто његова партија влада непрекидно 75 година и држи светски рекорд у држању власти.
Тај двојни идентитет је разлог зашто је Црна Гора капитулирала 1916. године. Тај двојни идентитет је разлог зашто је Италија тамо манипулисала и спонзорисала Божићну побуну 1919. године.
Тај двојни идентитет је разлог зашто су се у том делу нашег народа појавили најпре црногорски ”федералисти” који су деловали заједно са хрватском Сељачком странком између два рата и зашто су се створиле црногорске усташе попут Секуле Дрљевића и Савића Марковића Штедимлије.
Тај двојни идентитет је разлог зашто су се баш у Црној Гори највише у нашем народу примили комунисти, зашто су масакрирали Србе по ”пасјим гробљима”, зашто су побили више од 200 свештеника Митрополије црногорско-приморске на челу са њеним митрополитом Светим Јоаникијем Липовцем, зашто су убијали браћу и очеве, зашто су слали Србе на Голи Оток, зашто су срушили Његошеву капелу на Ловћену 1968. године противно завештању самог Његоша и на том месту саградили комунистички маузолеј итд.
Тај двојни идентитет је и разлог зашто је у Црној Гори тј. Старој Зети, родном месту Стефана Немање и дедовини Немањића, данас скоро угашено Светосавље.
Тај двојни идентитет је корен апсолутно свих конфузија неспоразума и подела, не само у Црној Гори, већ у целокупном српском народу који се, још увек, грчевито држи те лажне, комунистичке и вештачке поделе на Србе и ”Црногорце”.
А у својој суштини, тај двојни идентитет је само маска иза које чучи грех, који је корен свих грехова и у који наш народ стално бива ухваћен од стране нечастивог ђавола—а то је грех гордости.
Грех гордости се не јавља само у Црној Гори и нису само православни Срби у Црној Гори ухваћени у његову мрежу али су тај грех развили до неслућених висина. Као нико пре њих и нико после. Тај грех можете видети свуда где Срби из једног региона говоре да су бољи, лепши, већи, паметнији или цивилизованији од православних Срба из других региона. Највише га има међу данашњим Војвођанерима тј. војвођанским аутономашима, Београђанима из круга двојке, Херцеговцима који као и Црногорци тврде да су најбољи и највећи Срби (само за разлику од Црне Горе због притиска муслимана и Хрвата не развијају до краја тај осећај гордости), тзв. Македонцима који су отишли толико далеко у својој гордости да тврде да су директи потомци једног Грка Александра Великог, Шумадинци који тврде да су једини прави Срби и да су они једино заслужни за српску слободу и да је Шумадија и Поморавље једина права Србија итд.
Међутим, за разлику од осталих Срба ухваћених у мрежу гордости, гордост је постала национални симбол Црне Горе. Видите је и у овој накарадној и измишљеној застави, и у измишљеном ”црногорском” језику са овим накарадним словима која је измислио Аднан Чиргић у новом писму Чиргилици, и у црногорској цркви Мираша Дедејића, и у химни коју је написао усташа Секула Дрљевић и у негирању свега српског и то у колевци српског народа Старој Зети.
Та гордост је и она зла, ружнија половина која се огледа у Милу Ђукановићу и његовим имитаторима. Заправо они су пример издаје свега што су били њихови преци и да би се доказали у својој гордости, морају да се одрекну свега светосавског и српског.
Шта је лек за ту гордост? Само пргрлите српство и светосавље, као и ваши преци. Одрекните се Црне Горе и Монтенегра и престаните да се уздижите изнад осталих Срба. Укаљали сте име Црне Горе и огадили га тако тешко, да ће требати генерације и векови Срба из Црне Горе да оперу сву бруку и бламове, које је црногорска гордост у 20. и 21. веку изазвала.
Ово исто се односи и на све Војвођанере, Другосрбијанце, рођене Београђане из круга двојке итд. И ви сви се крећете у правцу гордости данашње Црне Горе!
Тек кад се одрекнете греха гордости и престанете да се уздижете изнад осталих Срба и тек кад схватите да је довољно то што сте Светосавци, верни косовском завету као и наши преци и да вам ништа друго није потребно, тек тада ћете постати они прави Срби, који опстају као такви широм Поморавља, Шумадије, Херцеговине, Далмације, Босне, Косова и Метохије, Баната, Бачке, Срема, Барање, Славоније, Лике, Далмације, Баније, Кордуна, Повардарја итд.
А нећете ништа постићи, док се прво не обожите. И то важи за све нас. Ако се не вратимо Христу као наши преци, наставићемо да срљамо у провалију. И сад смо на самој ивици провалије, као у Небеској Литургији Светог Владике Николаја и само нас Сам Господ одржава да не паднемо.
Преузето са: ”Страница Историја Срба”