Краљ Александар је штитио поједине вероисповести и на међународном плану: Руској цркви у изгнанству пружио је све погодности у својој земљи; захваљујући заузимању југословенске делегације на Лозанској мировној конференцији, патријарх цариградски није изгубио свој престо у Истанбулу; штитио је и интересе Јерусалимске патријаршије у Палестини, као и интересе словенских калуђера на Светој Гори.
Српска православна црква у време владавине краља Александра доживела је велике промене и свој пуни развој.
После постизања споразума са Васељенском патријаршијом, регент Александар је, потврдивши једнодушну одлуку свих српских православних архијереја, на основу Указа од 17. јуна 1920. озаконио уједињење Српске православне цркве: „Ми данас потврђујемо одлуку Св. Архијерејског Сабора Православне цркве… и проглашујемо васпостављање Српске Патријаршије, извршујући тако и други део Душановог завета”.
Избори за првог српског патријарха одржани су 12. новембра 1920. Међу три предложена кандидата, највише гласова је добио митрополит Србије Димитрије. Сутрадан, 13. новембра, у Саборној цркви, уз присуство свих архијереја, чланова владе и регента Александра, уз звона и топовске плотуне, свечано је устоличен, по прописаном церемонијалу, први патријарх Српске православне цркве, Димитрије.
Повезивањем са Пећком патријаршијом, најбоље се могла исказати њена самобитност и историјски континуитет, тако да је патријарх свечано устоличен и у Пећкој патријаршији 28. августа 1924. године. Приликом устоличења патријарха Димитрија у Пећи најважније место имала је повеља краља Александра, историјски документ, у коме се изражава поштовање према старој српској цркви и њиховим првосвештеницима из лозе Немањића и захвалност Српској православној цркви за њихова дела, којима је очувана народна свест и народно име за време дугог и тешког робовања.
После смрти патријарха Димитрија, за новог патријарха изабран је 1930. године Варнава, до тада епископ велешко-дебарски и митрополит скопски. За разлику од свог претходника, већ остарелог Димитрија, патријарх Варнава се показао као врло динамична личност. Патријарх Варнава је уживао углед у народу и велико поштовање краља Александра, који га је често примао у Двору.
ОД ИСТОГ АУТОРА ПРОЧИТАЈТЕ ОВДЕ
Приредио за вас Петровград.орг