Jавна расправа о Нацрту покраjинске скупштинске одлуке о утврђивању и свечаном обележавању Дана АП Воjводине и других дана од покраjинског значаjа одржана је у нашем граду. Др Небојша Кузмановић се осврнуо у току свог излагања на иницијативе о повратку историјског имена нашег града. Говорећи о политичким списима и погледима Жарка Зрењанина на државну политику ондашње Краљевине Југославије, Кузмановић је приметио да та политика није ни мало у складу са данашњом политиком државе Србије на овим просторима, односно супротстављена јој је и то треба да имају у виду сви добронамерни грађани овога града, покрајине и Републике Србије.
Циљеви српског народа и других народа на овом простору Аустроугарске монархије 1918. су се поклопили са циљевима савезника и завршетком Великог рата је била омогућен сам чин присаједињења Србији. Сам чин присаједињења у том етимолошком значењу, каже – да постанемо једно, дакле, да периферија и центар постану у државном смислу једно. Тезу о националном јединству нису прихватиле све политичке снаге и појединци. Сматрале су, да држава не треба, да се гради на таквој, погрешној основи, јер процес националног формирања Срба, Хрвата и Словенаца, је био завршен. Показало се као тачно, предвиђање вође најмасовније српске политичке странке у Војводини Јаше Томића, да ће уставно фиксирање концепције националног јединства Срба, Хрвата и Словенаца само довести, у будућности, до борбе појединих народа за очување националних особености. О дугорочним последицама тако схваћеног Југословенства, убедљиво, данас, сведочи судбина државе која је формирана на темељу те доктрине.
Припремајући се за овај скуп прочитао сам већи број историјско-политиколошких и социолошких студија, инспирисан актуелношћу расправа и иницијативом коју сте ви овде покренули о повратку имена Петровград. Бавио сам се политичком заоставштином Жарка Зрењанина. Несумњиво, он је био истакнути комунистички борац и идеолошки радник, то наравно ви много боље знате. Пронашао сам неколико његових мисли и политичких оцена, везаних за ову тему, коју ми данас разматрамо. Ово је само неколико цитата, које желим да вам предочим, да просто видите какви су били његови ставови. Сигуран сам, на основу увида у те тезе, да сте потпуно управу кад је у питању иницијатива о повратку имена града у Петровград.
У овим Зрењаниновим списима, се јасно види, да његови идеолошки другови уопште нису схватали, исправно, значај присаједињења, у смислу стварања јединственог националног корпуса Срба и Србије. Комунисти, просто нису схватали, колико је чин уједињења историјски био значајан за све нације па и српску. Сви они који се баве идеологијом „аутономаштва“ у овом времену или идеологијом „републиканства“ или већ не знам којим идеологијама о распарчавању и разједињавања српске државе а у вези изношења аргументације против повратка имена Петровград, треба да знају чињенице. Они просто заборављају, да говоре на српском језику у Новом Саду, Зрењанину, Руми и свим другим војвођанским градовима. Они заборавају да су ови људи о којима ми данас говоримо дали не само своје идеје већ и своје животе за присаједињење. Хиљаде људи је прво погинуло за идеју присаједињења Матици, да би се ми сада овде обраћали, једни другима, на српском језику а неком другом. Друго, великани не само српске, него југословенске и светске културе су написали на том језику сјајна дела, захваљујући самом чину присаједињења. Тако је велики Милош Црњански писао управо на српском језику своја дела а не на неком другом, Васко Попа, наш велики песник, кога сам имао прилику да лично упознам такође и многи други. И сам Жарко Зрењанин је писао на српском језику.
А шта каже у својим идеолошким конструкцијама Жарко Зрењанин:
„ОСЛОБОЂЕЊЕ“ ЈЕ БИЛО КОНТРАРЕВОЛУЦИОНАРНИ РАТ ВЕЛИКОСРПСКЕ БУРЖОАЗИЈЕ.
УЈЕДИЊЕЊЕ НИЈЕ БИЛО ПОДЈЕДНАКО ПОЖЕЉНО И ПРИХВАЋЕНО ОД ЦЕЛОГ СТАНОВНИШТВА ВОЈВОДИНЕ.
1918. ГОДИНЕ СРБИЈАНСКА БУРЖОАЗИЈА УЗ ПОМОЋ КРУПНИХ КАПИТАЛИСТА ВЕЛЕПОСЕДНИКА И ПЛАЋЕНИКА ИЗ ВОЈВОДИНЕ, ХРВАТСКЕ, СЛОВЕНИЈЕ, ЦРНЕ ГОРЕ, БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ, КОСОВА И МАКЕДОНИЈЕ НИЈЕ ДАЛА ПРАВО НАРОДИМА ОВИХ ЗЕМАЉА ДА СЕ САМИ ОПРЕДЕЛЕ, НЕГО ИХ ЈЕ ПОДЈАРМИЛА И СИЛОМ НАМЕТНУЛА СВОЈУ ХЕГЕМОНИЈУ.
ОД УГЊЕТАВАЊА ВОЈВОДИНЕ КАО ИСТОРИЈСКЕ ПОКРАЈИНЕ ИМА КОРИСТИ САМО СРБИЈАНСКА ИМПЕРИЈАЛИСТИЧКА БУРЖОАЗИЈА.
СРБИЈАНСКА БУРЖОАЗИЈА ПОКУШАВА ДА ОПРАВДА ИМПЕРИЈАЛИСТИЧКУ ПОЛИТИКУ УГЊЕТАВАЊА НАРОДА У ВОЈВОДИНИ САМО ТИМЕ ДА У ВОЈВОДИНИ ЖИВИ САМО РЕЛАТИВНА ВЕЋИНА СРПСКОГ НАРОДА, МЕЂУТИМ ОНА НЕМА ПРАВО ДА ЕКСПЛОАТИШЕ ВОЈВОЂАНСКЕ НАРОДЕ.
…ВОЈВОДИНА ИСТОРИЈСКИ НИКАДА НИЈЕ БИЛА СРБИЈАНСКА ПОКРАЈИНА.
Зашто је ово важно обнародовати? Зато, што су ове тезе, које су изашле по часописима, које је штампала КПЈ -у између два рата, постале основа за формирање партијске политике на земаљским конференцијама, коју је КПЈ-у усвајала. Наравно, да је то била деценијама политика према Војводини. Сама КПЈ-у спроводи ту политику, још од Дрезденског конгреса 1928. године и ту се партија око националног питања ломила у Војводини, од аутономије ка федерализму. Дакле ломила се око питања, да ли да Војводина буде само аутономија или да буде република? Није се никада доводила у питање аутономија у односу на тај „империјалистички“ Београд. Само је било питање колики степен те аутономије, да буде? Два светска и последњи ратови су показали, да таква политика, која негује и залива корен сепаратизма, води до сукоба међу људима и у даље ратове. Због тога је битно, да знамо све ове чињенице када разговарамо о називима наших градова, улица, тргова.
Приредио за вас Петровград.орг