Један од највећих светских научника нашег доба Михајло Пупин рођен је 9. октобра 1854. године у селу Идвор у Банату. Отац му се звао Константин, а мајка Олимпијада. Даљим пореклом је фамилија била из Старе Србије. Био је научник, проналазач, професор на Универзитету Колумбија, почасни конзул Краљевине Србије у САД и носилац одликовања Краљевине Југославије Бели орао Првог реда.
Када је избио Први светски рат Аустроугарски амбасадор у САД Константин Думба послао је позив свим исељеницима родом са територије монархије да се пријаве у конзулат, ради евидентирања у циљу упућивања ,,под војну заставу“. Онима који се не одазову позиву претила је заплена имања и прогоном њихових породица у Аустроугарској. Одговор америчких Срба је стигао убрзо. Срби су показали високу свест и ставили су интересе опстанка нације изнад интереса империјалних страних поробљивача. Организовали су већ јула 1914. године Српску народну одбрану (СНО) која за врло кратко време ствара мрежу одбора која је обухватала 83 места насељена Србима. У почетку су добровољци упућивани у Србију и Црну Гору тајно.
Данас чувени др Михаило Пупин је учествовао од почетка у агитацијама код америчких Срба да се пријаве као добровољци за ослободилачки рат у Србији. У пролеће 1915. године Пупин шаље ратне заставе са везеним белим орлом и бронзаним орлом на врху барјака истакнутим Србима барјактарима у Америци. Међу организаторима прикупљања добровољаца у Америци, појавио се и извесни Милан Прибићевић, изасланик Краљевине Србије у САД и шеф Војне мисије. Вође СНО, на челу са др Михајлом Пупином дошле су са њим у сукоб. Прибићевић је заговарао југословенство, и мобилизацију, не само Срба већ и Хрвата. Та политика се већ тада показала као утопијска, јер Хрвати су се показали у том историјском тренутку као слепи послушници царства који нису схватили епоху. Пупин је био за мобилизацију само америчких Срба и у томе је био у праву.
Америка је водила политику изолационализма и одбијала је да се укључи у светски сукоб. Овим речима се Михајло Пупин, као вођа америчких Срба обратио свом другу из студентских дана и сабрату из масонске ложе, америчком председнику Вудру Вилсону.Масони су некада у својој раној историји били велики родољуби и бориц против страних угњетача српског народа.
“Господине председниче Америке, молим вас да одобрите мобилизацију америчких грађана српског порекла, како би отишли у Европу да бране своју отаџбину и народ. Ја вас као брат молим да нам помогнете!”
Америка је на крају преломила и стала на страну сила Атанте, те тако посталa савезник малене Србије. Одобрење за мобилизацију стигло је од америчке администрације тек марта 1917. године, након чега се приступило планирању регрутације и транспортовању добровољаца. Свим добровољцима је јасно стављено до знања да ако преживе и врате су се у САД, неће имати никакве привилегије, укључивши и болничко лечење у случају да буду рањени – обавестио је Михајло Пупин америчке Србе и чланове СНО.
Акција мобилизације добровољаца се одвијала под надзором посланика Миленка Веснића и генерала Михаила Рашића који су били послати у САД од стране српске владе. Представници краљевине Србије и СНО су организовали у Чикагу, Њујорку, Сан Франциску и другим градовима српске параде и приредбе на којима су позивали америчке Србе да крену у одбарну Србије.
На тим приредбама учествовао је и народни гуслар и учитељ Петар Перуновић Перун, из Пјешиваца, борац из Балканских ратова, који је у Америку дошао из Србије.У свом веку Петар Перуновић Перун често се виђао са Михаилом Пупином и Николом Теслом, певао им уз гусле и одушевљавао их! Гусле су јечале стравичну епску слику српске голготе:
„Швапски цари крваве авети, што Србију земљу прегазисте“ !
После сваког наступа Перуновог пријављивала се маса добровољаца спремних да помогну српству и Србији. Остало је забележено шта је Михајло Пупин је кад би гуслар завршио разговарање, поручивао америчким Србима:
“Браћо зову вас ратници, не да их замените, већ да станете поред њих на бојишту, на места погинулих другова !”
Српски добровољци су се окупили у Чикагу 27. и 28. јануара 1918. године, а затим су пребачени у војни логор Форт Луис у Канзасу. Кратку војничку обуку пролазе у српском добровољачким камповима у Новом Брунзвику и Новој Шкотској. Српска влада је формирала депое у Марсеју, Авру и Бордоу ради организованог прикупљања добровољаца, а на пут ка Европи Срби из Герија су кренули 21. фебруара 1918. године. Кренули су и победили, стекли су бесмртну славу у потомству.
Шта је тек Михајло Пупин урадио за столом мировне конференције у Версају за своје Србе у Банату и државу Срба, Хрвата и Словенаца, остаје за неку наредну причу.
Петровград.орг