БЕЧЕЈ И БЕЧКЕРЕК – ЕТИМОЛОШКО ПУТОВАЊЕ – ОД РУПЕ У ЗЕМЉИ ДО ПОНОСА

Етимологија у свету има све већи значај у разним лексикографским и дијалектолошким пројектима, какви су описни речници појединих језика и лингвистички атласи. У етимолошком речнику САНУ налазимо три топонима која су посебно интересантна када је у питању једно од историјских имена нашег града. Мађарска мањина у Србији са правом својата назив Бечкерек и тај појам нема никакве везе са српском, словенском или келтском етимологијом, као што то тврде поједини заљубљеници у старине овог простора. То не значи да нема других топонима словенског и српског порекла на просторима којима су управљали српски деспоти.

Српски деспоти куће Лазаревића и Бранковића

Етимолошки речник САНУ као извор

Пројекат етимолошког речника заснован је далеке 1983. године при Републичкој заједници науке Србије по принципу тадашњих макропројеката, који су за иницијаторе и научне руководиоце имали чланове Српске академије наука и уметности, а непосредно су их остваривале одговарајуће научно-истраживачке институције. У оквиру Института за српски (тада српскохрватски) језик САНУ и под покровитељством САНУ, а на иницијативу академика Павла Ивића и Одбора за етимолошки речник САНУ, основан је Етимолошки одсек са циљем да се створи кадровска и материјална основа за израду етимолошког речника српског језика.

Речи Срба и Словена

Данас је пројекат под руководством проф. др Александра Ломе који се на Пројекат укључио као доцент и већ афирмисани ономастичар. Његови сарадници данас су компетентни и међународно признати стручњаци, па се у релевантним славистичким круговима чак говори и о „београдској етимолошкој школи“. Кључне личности пројекта – Др Александар Лома је редовни професор на Одељењу за класичне науке Филозофског факултета БУ, а др Вања Станишић доцент на Катедри за српски језик са јужнословенским језицима Филолошког факултета БУ.

О топониму Бечеј

Топоним Бечеј је место у Банату (Вук 1818), Стари Бечеј (или Српски) у Бачкој, и Нови (или Tурски) у Банату. Поменут је у ктетику бечејском (Вук) а постоје етници Бечејац m. (Вук; РСA), Бечејка f., Бечејкиња (РСA).

Макета некадашњег изгледа тврђаве Нови Бечеј

Овај топоним је према ономастичарима настао од мађарског имена места Becse, 1238/1377. Bechey (Sкок 1939:13; Kiss 97). Мађарски назив потиче од топонима Beccey посведоченог 1211 године, a овај топоним долази од старотурског *Bača, које се изводи од етнонима турског степског племена Печенег (Kiss.; слично Sкок.) Овде ваља са њим упоредити сличност са топонимом Бешеново. Племе Печенега је посведочено у историјским изворима и свакако је насељавало простор Баната у Краљевини Угарској, тако да је етимолошка веза са овим топонимом вероватна.

Остаци Бечеја и изглед припадника народа Печенези

Године 1311. помиње се у Банату и угарски велепоседник  Imre Bečeji  – Becsei (Wikipedia Zrenjanin). Његово презиме је вероватно настало од имена поседа којим је управљао. Неки етимолози сматрају да постоји веза између овог топонима Бечеј и топонима Бечкерек.

О топониму Бечкерек

Бечкерек m. град у Српском Банату, постојао је појам ктетик бечкеречки и етник Бечкеречанин m. (Вук 1818; Вук), Бечкеречанка f. (РСА). Од 1514. Имамо бише помињања као Бечкерека: у месту Бечкереку (Даничић), и Бечкерека 1623. (Пом. 125), Бечекерека итд.

Реч по свему судећи долази од мађарског назива истог места, први пут споменутог у повељи Угарског краљевства 1311. године – Becsekerek (Csanki 126), данас је то (Nagy)becskerek (Sкок 1939:120; Kiss 440).

План тврђаве Бечкерек

За значење мађарске етимологије топонима ономастичари сматрају да треба видети мишљење мађарског етимолошког ауторитета (Kiss) где реч kerek, значи дословно – точак, у другом делу, изворно, означава шуму кружног облика (up. Kiss 328 под Kereki),а у првом делу је мађарска реч  Becse (идентична топониму  Бечеј).

Друкчије мисле други научници (Sкок 1:129) под реч Beč, који претпоставља у првом делу сложенице исти топографски термин из којег се изводи мађарски Becs > Beč, но треба ту кажу научници запазити разлику у квантитету мађарског вокала.

Разликовао се и топоним Велики Бечкерек, град, чије је име између два светска рата промењено у Петровград, па потом промењено  у Зрењанин 1946. од села Мали Бечкерек у Румунском Банату.

Ономастика речи беч – Беч

Беч m. главни град Аустрије (Вук 1818; RSA). Овај топоним долази од мађарске речи Becs (Sкок 1:129–130; Kiss 96–97). За етимологију ове речи треба упоредити турску реч Bec, Беч (BER 1:45). Maђарско име посведочено je od 1356. године у угарским повељама. Претпоставља се да је реч апелативног порекла.

Пећи за креч, подруми, станишта

Реч је посведочена у архаичном дијалекту источних (чанго)  или молдавских Мађара, где постоји реч becs за вински подрум, пивницу, a у суседном румунском постоји облик beci такоође за подрум али и тамницу. Реч би долазила од старомађарског.*becs – пећ за креч, пошто су рупе од напуштених кречана касније коришћене за подруме.

старомађарског.*becs – пећ за креч

Крајњи извор речи би био или староруско „печа“ или иранско *печи према изговору народа Kaliza, средњовековних муслиманских досељеника из Хорезема, а промена  b- < p- објашњава се посредством неког турског језика који није знао за почетно p- (Kiss). Тако би Беч изворно био мађарски назив истоветан старословенском топониму Пешта (српски Пећ). Научник Скок је поредио румунску и мађарску реч са куманском „beči“ што у немачким дијалектима има значење „huffe, hauz“ (кућа) и претпоставља да су се тако звала аварска земљана, кружна утврђења али за то нема ближих доказа.

келтска Виндобона и словенски Беч

Зa немачки назив града Wien, чешки Viden, словачки Vieden, пољска Wieden, опште Vienna, једни мисле да одражава његово античко (келтско) име Vindobona „belo selo“ (Skok), а други из њега реконструишунепотврђен келтски хидроним *Vedunja –„шумски поток“ (Kiss; Schramm 1981:14).

Ето, тако стоје ствари са етимологијом, значењем једног историјског имена града на Бегеју. Занимљиво је да и у српском корпусу постоје људи које „греје“ овај назив. Људи могу да се поносе именом неког места, чак и када оно има сасвим скромно па чак и пејоративно значење. Постоје места која су били царске метрополе а да реално нису знали праву етимологију свог назива. Зато је нужно проучавати значење речи. Како кажу стари Римљани : Nomen est omen (име је знак).

Приредио за вас Петровград.орг