УЛОГА ЗНАМЕНИТИХ ЛИЧНОСТИ СРЕДЊЕГ БАНАТА У ТОКУ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА ( III део)

Историчар Ванда Војводић Мицова која ради у Историјском архиву Зрењанин објавила је на друштвеним мрежама свој рад о великим историјским личностима овога народа који су били прегаоци у националном раду на ослобођењу и уједињењу овога града и околине са матицом Србијом. Уз њен пристанак, као њен допринос успешном раду портала Петровград.орг, преносимо у наставцима овај значајан рад, део који говори о др Миши Матићу.

Зграда Торонталске жупаније данас

Град Велики Бечкерек имао је изузетан значај за Аустроугарску јер је био центар Торонталске жупаније која се граничила са Србијом. Осим бројних Срба у граду постојала су и бројна српска насеља око града.  Угарска влада је зато у Великом Бечкереку спроводила интензивну мађаризацију. На челу борбе за очување националног идентитета у нашем граду стала је српска интелигенција.

Српске победе у Балканским ратовима изазвале су праву еуфорију међу Србима у Великом Бечкереку. У време затегнутих националних односа долази до Сарајевског атентата 28. 06.1914. године .

Српска артиљерија на бојишту

Након објаве рата Аустроугарска је прогласила увођење преког суда и тада почиње терор над српским становништвом и осталим слободољубивим људима у граду и околини. Похапшени су сви виђенији Срби, а већина њих је била ухапшена само због своје националне припадности. Хајка на поједине Бечкеречане почела је дан након атентата…

Страдање др Мише Матића

Др Миша Матић ( 1883. -1950. год.)

Кога нису нашли код куће, односно у граду тражили су га по целој држави. Као на пример др Мишу Матића  , лекара , којег су ухапсили док је био у гостима у Белој Цркви. Др Миша Матић провео је осам месеци у темишварском затвору, а потом је под јаком стражом спроведен на фронт, прво у Галицију, па на Сочу.

Др Миша Матић, рођен је у Опову 1883. године. Медицину је завршио у Будимпешти као питомац чувене установе Текелијанума. После завршених студија доселио се у Велики Бечкерек 1910. године где је отпочео лекарску праксу.

Још у Будимпешти био је председник друштва „Коло младих Срба „. Један је од оснивача соколског друштва у Великом Бечкереку 1912. године.  Основао је друштво „Узданица“ , био је председник Јадранске страже и културно просветног одседка „Сокола.“

Поштовани лекар и грађанин Петровграда

По завршетку рата постао је управник жупанијске болнице (шеф одељења за унутрашње болести бановинске болнице у Петровграду).

Управа Соколског друштва “Матица” 1933. године крајње десно др Миша матић

Један је од писаца поглавља знамените монографије „Петровград“. Написао је поглавља о Бановинској болници у Петровграду, прву кратку историју ове установе и поглавље о Обласном одбору Јадранске страже  у Петровграду чији је био председник након смрти знаменитог др Јована Стајића.

Председник Обласног одбора Јадранске страже у Петровграду

Био је веома цењен као културни и друштвени радник и хуманиста. Умро је у Зрењанину 1950. године.

Аутор: Ванда Војводић Мицова

Како је говорио др Миша Матић – Соколско друштво Велики Бечкерек „Матица” прославило је Дан Уједињења 1930.  Пред соколаном формирала се поворка, која је ишла на благодарење. По повратку из цркве, у пуној соколани отворио је свечану седницу заменик жупског старешине Ћордашић. Старешина друштва М. Станојевић одржао је говор о значају 1. децембра. Том приликом поделио је обим категоријама нараштаја краљев поклон, плакете старешине СКЈ.  Увече одржана је свечана академија којој су присуствовали уз многобројно грађанство, представници црквених, војних и грађанских власти. Академија је била из два дела: техничког и концертног. На академији прочелник П.О. др. М, Матић одржао је говор  „Соко као симбол”, и на крају је позвао све оне који су стајали по страни да ступе у соколске Због одушевљења публике академија је морала бити поновљена 7. децембра пред двораном од 1.000 седишта, која није била у стању да све посетиоце прими. Они који нису успели да присуствују тешили су се да ће бити и треће понављање.

(Аутор: Саша Недељковић“ Соколска жупа Велики Бечкерек“)