СРПСКИ ЗАПИСИ САВРЕМЕНИКА О КОСОВСКОМ БОЈУ ИЗ 1389 И 1390 ГОДИНЕ

Косовска битка, која се одиграла на Косову пољу на Видовдан, 15 односно 28 јуна 1389. године остала је у српској историји као кључни идентитетски догађај. По свим сведочењима битка је почела и завршена у истом дану и у њој су погинуле обе војсковође и то су једине поуздане чињенице. Исход и ток битке се из прворазредних историјских извора не може утврдити. Савремени споменици о Косовској бици, посебно домаћи чине неколико писама, записа и дипломатских аката, доста су оскудни у чињеницама. У њима је дат само први утисак о бици.

ПИСМО СРПСКОГ КРАЉА ТВРТКА

Домаћи извор број један је писмо босанског бана и српског краља Твртка I Котроманића упућено Трогиранима и Фирентинцима непосредно након битке у којем српски краљ говори о победи над Турцима и карактеристичном јуришу одабраних српских коњаника у којем је убијен противнички војсковођа.

,,Благо по три и по четири пута оној дванаесторици властеле, који пробивши непријатељске чопоре и камиле у круг свезане мачем себи отворише пут и дођоше до Муратовог шатора! А надасве благо ономе који јуначки уби вођу толике силе сатјеравши му мач у грло и утробу; а благо својему што као жртва убије онога вођу, над оном ништавном љешином славном мучеништва смрћу живот и крв излише.”

ЗАПИС БОЖИДАРЕВ

,,Запис из Апостола”, познат и као ,,Божидарев запис” из друге половине 1389. године је сачуван само у преписима јер је страдао приликом страдања Народне библиотеке у Београду. Апостол је био писан на пергаменту, састављен из три дела различите величине.

,,Ову књигу писа Божидар у дане благочастивог кнеза Лазара кад дође цар Мурат на Ситницу. И били су бој месеца јуна петнаестог дана на Косову. Свештеном епископу пећком и мудром и сваке части достојном смерно поклоњење. Да знаш да дође цар на Ситницу и баша Ибраин а с царем Дохатовић барјак носећи.”

ЗАПИС ПАХОМИЈЕВ

Пахомијеви записи налазе се у Патерику у збирци рукописа Пећке патријаршије. Овај Патерик први је описао Душан Вуксан, а после њега ову књигу је проучавао Ђорђе Сп. Радојичић. Рукопис је рестаурисан у Републичком заводу за заштиту споменика културе у Београду. Владимир Мошин мисли да је ова књига писана 1389. године. Дакле, Пахомијев запис је најстарије сведочанство о Косовском боју и о погибији кнеза Лазара и султана Мурата. Данас се рукописна књига Отачник (Патерик) из 1389. године налази у Библиотеци манастира Пећке патријаршије под бр. 96.

,,Грешни Пахомије. Пахомије земља. Пахомије трава. Пахомије златравник. Грех мој је пред мном непрекидно, Легнувши на одар, помери свој гроб, мисли на то. Страх и трепет отргнуће ме од грехова мојих. Боже, прости грешнога Пахомија душицу. Писа се ова света књига Отачник, која се зове Лапсаитик, у дане благоверног Вука Стефана. Те године када Турци убише кнеза Лазара, а цара Амурата Србљи. Хвала Богу за све.”

ЗАПИС ИЗ ПРОЛОГА

Запис из Пролога такође је настрадао приликом уништавања Народне библиотеке у Београду 6. априла 1941. године. Пролог од марта до августа писан је био на пергаменту српском редакцијом. Ђура Даничић је изучавао овај рукопис и дошао до закључка да је настао у првој половини 14. века. Овај запис први јасно спомиње бекство са бојишта једног дела српске војске, што је јасна индиција да је издаја била разлог што Срби нису однели победу, односно што је пао и сам кнез Лазар.

,,Овога дана 1389. године био је бој кнеза Лазара с царем Муратом на Косову Пољу. Ту многа тела падоше од хришћана и до Турака. Прво су били Срби разбили и цара Мурата убили. Због бекства неких од српске војске, Турци преодолеше и би велика битка. Убише и славног српског кнеза Лазара.”

МИХАИЛОВ ЗАПИС

Запис грешног Михаила на Минеју налазио се у Минеју за месец јануар. Запис је настао јануара 1390. године, али није сачуван, него је изгорео са многим рукописима у пожару Народне библиотеке 6. априла 1941. године у Београду.

,,Слава свршитељу Господу Богу у векове, амин! Ова света и божаствена књига, која се зове генуар, написа се годишта по боју кнежевом, у дане благоверног и христољубивог господина Вука. Написа се по заповести господина хвостанског митрополита Арсенија. Нека му је вечно сећање, јер се бринуо за добра дела и за успомену добру и приложи нови извод књиге. И сврши се у 1390 години. Грешни Михаило написа. И Бог да извести што патих од страха турског овамо, од костобоље не устадох ни с места и прославих Бога, не могох бежати, ни друго што. Рекох: О мати божја хвостанска, сакри од садашње ове беде. О што пати душа од бегова турских! Мати божија, сачувај ме, раба својега! Бог да прости судију, јер ми даде три велике чаше вина.”

ИВАНОВ ЗАПИС

Запис на Диоптри је један од најстаријих записа о Косовском боју. У Народној библиотеци чувала се књига у којој су били заједно Шестоднев Јована Златоустог и Диоптра. Диоптра је била рукопис бугарске рецензије коју је крајем XVI века преписао јеромонах Варнава. У њој су се налазили записи српске рецензије. Међу тим записима налазио се и овај о Косовском боју. На жалост, ова књига је изгорела приликом немачког бомбардовања Народне библиотеке у Београду 6. априла 1941. године.

,,Грешни поп Иван, нека је свакоме познато колика туга беше по земљи када погибе кнез и велики цар турски.”

Извор: Пројекат Растко