Поводом Дана ослобођења Петровграда у Другом светском рату, 74. годишњице, присутним грађанима на челу са градоначелником Чедомиром Јањићем се обратио историчар Историсјког архива Зрењанина Слободан Милин, Петровград.орг вам преноси интегралан текст његовог обраћања.
![](https://petrovgrad.org/wp-content/uploads/2018/10/DSC_0048.jpg)
Стојећи овде код споменика палим црвеноармејцима, на месту где почива преко 220 јуначких руских војника палих у борбама за ослобођење Петровграда од нациста, неизоставно се морамо сетити наших заједничких, српско-руских, дана великих страдања и дана велике славе у Другом светском рату.
![](https://petrovgrad.org/wp-content/uploads/2018/01/Folksdojčeri.jpg)
Горка искуства српског и руског народа из времена сукоба са нацистичком Немачком и њеним сателитским државама показала су да се за тријумф над идејом зла морају поднети велике и обилне жртве. Банат, који је у оквиру плана за проширење животног простора немачког народа (тзв. lebensrauma) требао да постане обећана немачка земља, био је у току рата под тешком окупацијом. Снаге немачког Вермахта вршиле су жестоке репресалије над Србима Банаћанима, као и над антифашистима других народности, вешајући их по портама сеоских цркава и стрељајући их по градским трговима.
![](https://petrovgrad.org/wp-content/uploads/2018/01/Zločin_u_Perlezu.jpg)
Отпор, наравно, није изостао. Објективно гледано, у нашим банатским, равничарским, условима вођена је заиста импресивна герилска борба путем разних видова субверзија, саботажа и оружаних окршаја. Одушевљени родољуби Драгутинова, Кумана, Меленаца, Банатског Карађорђева и нашег Петровграда и многих других банатских места пристали су уз партизански покрет. Мале мобилне герилске јединице палиле су усеве по сеоским и градским атарима, онеспособљавали су железничке пруге, путеве и мостове. Сурове немачке одмазде показале су да те акције итекако штете ратним напорима Трећег рајха.
![](https://petrovgrad.org/wp-content/uploads/2018/10/Diverzija_na_pruzi_Vrbnica_-_Banatski_Aranđelovac.jpg)
Но, колико год да је наша борба била одлучна и жестока, она је морамо признати била недовољна. То су знали и наши преци који су већ од априла 1941. године у тајности својих ратарских кућа слушали таласе Радио Москве и нестрпљиво очекивали ослободилачку руску војску – славну црвену армију.
![](https://petrovgrad.org/wp-content/uploads/2018/10/969355_10201240145185021_1861537320_n.jpg)
О томе су сневали и наши мученици у Јасеновцу и осталим логорима и местима голготског страдања у тзв. НДХ. У исто време Совјетски савез подносио је тешка страдања, која је највише поднео велики руски народ чија је војска успела да сломи кичму немачког нацизма у бици за Москву, на Стаљинграду и код Курска. Тиме су задужили не само Словенство, него и читав свет.
![](https://petrovgrad.org/wp-content/uploads/2018/10/Belgrade_Offensive_Map.jpg)
Након три дуге ратне године под окупацијом, 2. октобра 1944. године за наш Петровград, свануло је сунце слободе коју су са Истока донели неустрашиви црвеноармејци. Тада су у наш град умарширале јединице 31. корпуса прослављеног Другог Украјинског фронта совјетске црвене армије под командом армијског генерала Родиона Јаковљевича Малиновског. Уследило је утркивање Петровграђана у гошћењу руске војске и братимљењу са црвеноармејцима. Благодарност нашим ослободиоцима неће се угасити до краја историје.
![](https://petrovgrad.org/wp-content/uploads/2018/10/800px-Kolona_nemških_vojnih_ujetnikov_97.jpg)
Нека је вечна слава нашим јуначким ослободиоцима!
Слава народу победнику!