ПРВИ ЛИСТ НА СРПСКОМ ЈЕЗИКУ У ГРАДУ НА БЕГЕЈУ – „ГЛАС“

Лист „Глас“ излазио је у Великом Бечкереку ( некад Петровграду данас Зрењанину) 1887 године, као први сачувани лист на српском језику у овом делу Србије. Пре њега је излазио само лист “Родољуб” али његово постојање није документовано. У Библиотеци Матице српске сачувани су микрофилмовани први бројеви овог листа, њих двадесет и шест. Први број је изашао на први дан празника  Божића, те године. Овај број је изашао из штампарије Јулке Грчић. Обзиром да је по први пут изашао на српском језику, његов значај је огроман. Претеча је свих листова који се данас издају на овом простору.

Одговорни уредник био је др Емил Гаврила (1861 – 1931) један од најзначајнијих јавних радника у српском равном банату крајем 19. и у првој половини наредног 20 века. Сарадници листа су били др Павле Бота (1859 – 1916), друг са студија Јаше Томића и Павле Аршинов (1855 -1930), професор, књижевник и новинар као и многи други интелектуалци.

Лист је био локалног карактера и у начелу се није могао бавити политиком. У национално обесправљеном друштву Аустро-угарске монархије није било правде и политика је била у свакој теми које се обесправљени дотакну. Да би се бавило политичким темама потребно је било платити држави извесну суму у виду кауције. Лист „Глас“ ту суму није имао. Имао је и озбиљне политичке противнике, како из редова богатих Срба у монархији, тако и из власти.

Доносио је чланке и прилоге посвећене просветним и аутономним питањима у правцу који је заступала „Застава“ популарно гласило Нове омладине и касније Српске народне радикалне странке на челу са Јашом Томићем. Циљ листа је био да покаже све тешкоће националног развитка Срба у Хабсбуршкој монархији и да укаже на могућности превазилажења проблема.

„Покрећемо овај први српски лист у Вел. Бечкереку и околини пуни наде, да тиме задовољавамо опште осећану потребу – и да ће баш та потреба и осигурати опстанак овоме предузећу. Из средине највише српским местима опкољеној – из равнога српскога баната овим се први пут диже јавни, новинарски „Глас“, да буде израз јавног мишљења, свеза између једнако осећаних појединих жеља и потреба, да служи за браник истине и правде у опште, а наших права, наше народности нашег напретка посепце.“

Академик Василије Крестић је историјски осветлио ово раздобље у којем је јасно било, да ће власти црно-жуте тамнице народа интервенисати, јер је цензура била у свим листовима. Лист је био забрањен а против др Емила Гавриле је формално поведен судски постак.

Лист „Глас“ се чува у Историјском архиву Зрењанина и у Патријаршији у Београду. У Библиотеци Матице српске лист постоји и претражив је у електронском каталогу Библиотеке. Мр Душица Грбић објавила је преко друштвених мрежа слике овог нашег медијског првенца који је од немерљивог значаја за историју штампе и медија. Историјски је ова тема подробније обрађена у књизи “Историја штампе у Великом Бечкереку1849 – 1918”, коју потписује Ференц Немет.

Аутор: Саша Младеновић (Фото: Библиотека Матице Српске)