„И где год је трунка пепела му пала,
ту је нова љубав к’ роду засијала.“
Ј. Ј. Змај
На данашњи дан 1594. године спаљене су мошти Светога Саве на београдском брду Врачар.
Коџа Синан–паша (1506—3. април 1596.) је био велики везир Османског царства
Врло ретко може да се наиђе у историји да су спаљене мошти једнoга светитеља. Свети Сава, не само да је био светитељ српскога народа, већ је био и ујединитељ свих јужних Словена па чак и многих муслимана који су га поштовали и као ходочасници долазили на његов гроб.
Шта је, дакле, довело до тога да турски војсковођа Синан-паша сурово казни Србе и све поштоваоце овог великог човека тако што ће да спали његове мошти?
У ово време код Срба се јавља жеља за ослобођењем а Свети Сава је представљао „симбол српских традиција државности и независности“ и „извор српског државног права“, према речима историчара. Он је био тај који је крунисао првог и до тада јединог, не само српског, већ православног краља! Сава је оснивач и први поглавар самосталне Цркве у Срба. Он са своја два путовања у Свету земљу спада међу највеће путнике свога времена. Сава је писац, дипломата који лично иде у мисије највећег ризика, што се ретко среће пре и после њега (боравак у Солуну и Цариграду за време латинске власти, кад ту није било места за православног епископе). Наш Сава је према казивању животописаца, добијао победе без рата. Након упокојења и прогласа за светитеља добија штовање и у Цркви и у народу подједнако као што је имао и за живота.
Међутим, преломан догађај је био устанак банатских Срба против турске власти те исте 1594. године. Током устанка и за време борби лик српског великана се виорио на заставама. Турци су знали да Сава води наш народ и да су Срби са Савом непокориви и непобедиви! Одлука је пала: Спалићемо мошти светитеља. Уништићемо све што им је свето! Сломићемо дух народа! Буна је угашена у крви. Синан-паша је наредио да се мошти највећег српског светитеља донесу из манастира Милешеве, где су се налазиле преко 350 година и спале. То је требало да уништи светитељев велики култ у народу, а са њим и све наде за ослобођење од османлија.
Како бележе савременици, овај злочиначки чин је био пропраћен непогодом, градом и олујом. Небо се спустило на земљу да јави људима да је Савин дух јачи од свега земаљског а да су Срби са њим вечно живи. Дувао је јак ветар а пепео просветитеља српског био разнет на све стране. Можда је баш тако и требало да буде, да Свети Сава живи и расте у свакој биљци и сваком српском цвету. За вјек и вјекова, Амин.
Преузето са сајта: Чувари Ћирилице