Битка код Мојковца је једна од најстрашнијих битака Првог светског рата. Одиграла се 6. и 7. јануара 1916. године под невероватно тешким условима – магла и ниске температуре. У Црној Гори је деценијама значај Мојковачке битке био на највишем нивоу, који је достојно обележаван. Средином 1990-их, када је у Црној Гори дошло до антисрпског распожења предвођено режимом Мила Ђукаковића, значај Мојковачке битке је неправедно умањен.
![](https://petrovgrad.org/wp-content/uploads/2019/01/490539_pjimage_ls.jpg)
Краљевина Црна Гора, као савезник Краљевине Србије у Великом рату имала је фронт са аустро-угарском војском према Херцеговини. Како је Србска Врховна команда донела одлуку да се повуче у зиму 1915/1916 преко Албаније и Црне Горе, пошто су Аустро-Угарска и Немачка послале 900.000 војника, а изненада без објаве рата Бугарска ушла у рат на страни Централних сила и пресекла пут повлачења србске војске и народа преко моравско-вардарске удолине, тако је требала да се штити одступница србској војци од аустро-угарских јединица који су имали задатак да преко Мојковачких врата стигну до Албаније и ту униште српску војску.
![](https://petrovgrad.org/wp-content/uploads/2019/01/1104957133.jpg)
Црногорска Врховна комадна је донела одлуку да заштити српске мученике, који су се изморени повлачили преко албанских планина до лука Скадар и Драч, где су их чекали савезнички бродови.. Судбоносна битка, са великим жртвама се одиграла код места Мојковца, на три топонима: Бојна њива, Развршће и Улошевина. Само 6.500 црногорских војника под комадном Јанка Вукотића успело да заустави скоро 20.000 солдата Бечког двора. Током Мојковачке битке погинуло је око 5.000 црногорских војника.
![](https://petrovgrad.org/wp-content/uploads/2019/01/mojkovac7-850x400-300x169.jpg)
На Бадњи дан 6. јануара 1916. аустријски генерал Рајнер издаје наредбу за напад, мислећи да ће наићи на неспремну црногорску војску. На удару 6. аустроугарског краљевског пука, на Развршју и Бојиној њиви нашао се Доњоморачки батаљон Колашинске бригаде. Борбе су биле са пуно губитака на обе стране, а поред Бојине Њиве Аустроугари успијевају да заузми положај – Улошевину.
![](https://petrovgrad.org/wp-content/uploads/2018/07/92BFF806-1045-4799-B193-3120CB02DAF0_w1023_r1_s.jpg)
Освајањем Бојине њиве и Улошевине Аустроугари су угрозили кључну одбрану „Мојковачких врата“. По процени сердара Јанка Вукотића, следећи дан био је кључан, зато он напушта штаб у Колашину и одлази директно на положаје код Мојковца, где се сусреће са бригадиром Петром Мартиновићем и члановима дивизијског штаба. Ту је донета одлука да се изврши контра напад на предане положаје.
![](https://petrovgrad.org/wp-content/uploads/2019/01/1937159_918193104931320_4255897364066629278_n.jpg)
Према Вукотићевом плану, у зору, на Божић 7. јануара 1916. легендарни Ускочки батаљон, под окриљем ноћи и јутарње магле, премешта се из села Раките у Голоноге, западне положаје одакле полази у густу шуму где се среће са Аустроугарима који су такође кренули у напад. У снегом завејаним горама почиње борба, уз грмљавину топова и звекет бајонета.
![](https://petrovgrad.org/wp-content/uploads/2019/01/mojkovac1-850x400-300x169.jpg)
Са њихове десне стране налази се Колашински батаљон и кад се борба распламсала, нашли су се једни поред других. Ускочки батаљон је храбро издржао нападе, омогућавајући Колашинској бригади напад на Бојину њиву. Пет батаљона и две чете извиђача Колашинске бригаде и Први и Трећи регрутски батаљон из Дробњачко-ускочке бригаде крећу у силовити напад. У борбу се касније укључује и главнина Дробњачког батаљона.
![](https://petrovgrad.org/wp-content/uploads/2019/01/serdar-janko-mojkovac.jpg)
Под силином јуриша, непријатељ напушта Бојину њиву у паници, чиме је операција успешно била завршена. Након освајања Бојине њиве и Голе косе која се од Развршја спушта ка Бојној њиви, коју су заузели Ровчани, наступило је затишје које је потрајало све до 3 сата послије подне.
![](https://petrovgrad.org/wp-content/uploads/2019/01/bojna_njiva.jpg)
Након затишја, генерал Рајнер уводи своје задње снаге из резерве, 205. бригаду, и после снажне топовске паљбе креће у напад на положаје Дробњака и Ровчана, али је први напад био жестоко одбијен, што је умало поколебало аустроугарске војнике. Генерал Рајнер са исуканим мачем, стаје на чело своје последње резерве и предводи напад. Али није успео да заузме Бојину њиву. Борбе су трајале све до мрака, али су сви остали на својим положајима.
![](https://petrovgrad.org/wp-content/uploads/2019/01/okupljeni-u-Mojkovcu.jpg)
На стогодишњицу Мојковачке битке, 7. јануара 2016. године покренута је манифестација Мојковачки марш од омладинаца овог града. Њима су се придружили и србски родољуби из других градова, Даниловграда, Бара, Бијелог Поља, Подгорице… и удружење Србски Светионик из Београда.
Петровград.орг