БИТКА ЗА КОШАРЕ – ДРУГИ КОСОВСКИ БОЈ

На данашњи дан, пре 22 године, завршена је битка на Кошарама током које су припадници војске СР Југославије 67 дана бранили државну границу и спречавали копнену инвазију терористичке ОВК из Албаније на територију Србије.

Косово је земља натопљена српском крвљу

Деветог априла 1999. године почела је војна копнена агресија на караулу војске Савезне Републике Југославије „Кошаре“ са територије Албаније. У њему су учествовале албанска армија, терористи тзв. ОВК, и НАТО. 9. априла 1999. године у 3 часа, на православни Велики петак, почела је масовна артиљеријска ватра са албанске стране у правцу карауле Кошаре. Тиме је почела једна од најпознатијих битака у рату 1999. године.

Јунаци са Кошара који су пружили отпор агресору

Ватру је тада отворила регуларна војска Албаније која је тукла пограничне положаје Војске Југославије и тиме давала подршку терористичкој организацији Шиптара са Косова. Наравно, свесрдну помоћ и подршку Шиптари су добијали и од НАТО авијације. Битка је трајала од 9. априла до 10. јуна.

Стратешки неодбрањива позиција за Војску Југославије

Скоро 12.000 НАТО војника, међу њима и 5.000 Американаца, стигли су у Албанију са више од 30 тенкова и 26 хеликоптера Апача. Све се спремало за 9. април, а караула Кошаре је „изабрана“, због повољног терена за нападача.

Положаји терориста и Албанске војске били су на већој надморској висини од положаја ВЈ, а сама караула на изузетно неповољном месту, ова локација је одабрана као један од праваца продора. План је био изненадни напад и продор у Метохију чиме би се Војска Југославије натерала на отворени сукоби са далеко надмоћнијим непријатељем. Како НАТО авијација није имала баш много успеха у уништавању копнених јединица на земљи, жеља је била да се Војска избаци на чистину што би омогућило НАТО авијацији да их успешније бомбардује.

Српска омладина муралима одаје пошту јунацима Кошара

Битка је трајала целе ноћи све до јутра следећег дана. Уз помоћ артиљерије терористи су заузели коту Маја Главу и наставили гранатирање карауле Кошаре. Војска Југославије је морала да напусти караулу поподне. Око 19 часова припадници ОВК су ушли у напуштену караулу, а велике телевизијске екипе су то одмах забележиле и послале слику у свет. Циљ напада била је копнена инвазија на Србију и СР Југославију. После тешких борби Војска је успела да порази нападача и спречи њихов улазак на територију Косова и Метохије.

Споменик Јунацима са Кошара у Београду

Терористи су, захваљујући артиљеријској подршци Војске Албаније, подршци НАТО авијације, као и чињеници да је на том подручју у тренутку напада било мало наших војника, успели да заузму караулу Кошаре. Без обзира на заузимање карауле, примарни циљ непријатеља, копнена инвазија није остварен. Битка на Кошарама је узела многе животе са обе стране. Званичне информације говоре о више од 60 страдалих војника Војске Југославије на подручју карауле Кошаре. Само током ноћи између 10. и 11. маја НАТО авијација је бацила касетне бомбе на војнике који су нападали позиције шиптарских терориста испод коте Раша Кошареса, убивши 8 војника и једнога официра а ранивши преко 40. Званични губици терориста су око 150 мртвих, али сматра се да их је било много више. Око 80% мртвих терориста потичу са Косова и Метохије, али се не зна колико их је било из Албаније и Македоније. Званичне информације говоре да су на Кошарама погинула и три страна држављанина, плаћеника.

Тибор Церна

Текст састављен на основу основних чињеница које српска историја има о овом боју а које преносе национални сајтови и Википеија.