Велику буру у јавности Србије изазвало је излагање председнице Независног друштва новинара Војводине (НДНВ) Ане Лалић на хрватској трибини „У раљама национализма“ одржаној у Дубровнику пре неколико дана. У раљама живота је југословенски филм из 1984. године, сниман по роману Дубравке Угрешић „Штефица Цвек у раљама живота“, који је режирао Рајко Грлић.

Она је у полушаљивом тону у присуству злурадо осмехнутих комшија и научног радника који се интимно одазива на „Мима“, тада изјавила да грађани у Војводини покушавају да се изборе, како је рекла, „за нацију у настајању, за Војвођане“, јер је то једини начин да се одбране од њој мрског српског национализма, који, према њеним наводима, поништава историјски „идентитет Војводине“ и њену „антифашистичку“ традицију. На страну што је то изговорен у Хрватској, чувеној по „баштињењу“ антифашистичких традиција. Лалићева је додала да је у Војводини на делу „досрбљавање“ које се испољава кроз изградњу православних цркава, које по њој „ничу као трафике“.

Које су последице анахроне и токсичне кампање која се води већ извесно време од стране војвођанерске медијске антисрпске и антицрквене армаде у Србији?

Нападнут свештеник у новосадском насељу Лиман

Српска Православна Црква и Епархија бачка са жалошћу обавештава јавност да је 5. марта 2024. године, у послеподневним часова, у новосадском насељу Лиман, физички нападнут свештеник наше Цркве Б. М. приликом обављања редовних парохијских дужности. Напад је извршио за сада непознати мушкарац који је на улици, пред сведоцима, ничим изазван, ударио свештеника и затим се брзо удаљио у непознатом правцу. Инцидент је пријављен новосадској полицији и у току је истрага.

Очигледно је да је овај напад мотивисан свакодневним и све изражајнијим медијским походима на Српску Православну Цркву, нарочито последњих месеци и дана, када се на директном удару познате медијске антицрквене и антисрпске армаде поново нашла Епархија бачка и њена Црквена општина новосадска због мисијске делатности у српском народу, очигледно успешне. Последњих дана су речени медији и њихови покровитељи свој говор мржње усмерили против жеље и иницијативе православних верника да се изгради спомен-храм Светих мученика бачких на Лиману, где више десетина хиљада верника немају своју парохијску цркву. Ова потреба грађана Лимана је одмах злоупотребљена и исполитизована да би се наше друштво додатно поларизовало и вратило у друштвени амбијент послератних година када су Црква, њено свештенство и верни народ били дискриминисани на сваком кораку, па чак и физички ликвидирани – каже се у званичном саопштењу ове епархије СПЦ.

Храм посвећен жртвама фашизма смета антифашистима

Храм Српске Православне Цркве који ће бити изграђен у новосадском насељу Лиман, у близини купалишта Штранд, биће посвећен Светим мученицима бачким пострадалим у погрому нашег народа у Бачкој од 1941. до 1944. године, нарочито у Новосадској рацији.

Отварање „војвођанског питања“ у вези са борбом са мрским „досрбљавањем“треба посматрати у контексту свеукупних притисака на Србију. Оно је врло опасно за нашу државу, што показује да постоје озбиљни напори да се и на тај начин постави питање стабилности Србије. Отварање „војвођанског питања“ у вези са борбом са мрским „досрбљавањем“треба посматрати као стару идеју аустријског култур-расизма, али у провинцијалном виду, како је то дефинисао давно социолог Лудвиг Гумплович. Конкретни САП Војвођански пример представља тзв. „Салцбуршка декларација“ из 1954. године. Ових дана гледамо наставак саге.

Приредио за Вас Петровград.орг