Делови споменика Стефану Немањи, изливени су у бронзи у атељеу вајара Александра Рукавишњикова у Москви. Споменик обновитељу српске средњовековне државе у 12. веку, након периода доминације околних држава Византије, Бугарске и Угарске, биће постављен на Савском тргу у Београду, који се налази испред главног улаза у некадашњу Главну жељезничку станицу. Овај владар је поставио темеље Српске Империје, једне од неколико државних творевина свога доба у свету.
Споменик је идејно решење тима на челу са познатим вајарем Александром Рукавишњиковим и московским стручњацима – професором Николајем Мухином, уметник и академиком Николајем Шумаковим.
Сама фигура Стефана Немање била је изазов за аутора и његов тим. У Србији захваљујући многобројним ратовима, нигде нису сачувани портрети Стефана Немање из његовог зрелог периода, већ искључиво из монашког живота, као монахa Светог Симеон. Скулптор је по свом нахођењу, али и цртама лица Немањиних потомака, владару подарио одговарајући лик. Његова одећа је владарска, о боку му је опасан мач, јер је пре свега њиме, од Византије, изборена самосталност српске државе, док му се у рукама налазе Хиландарски типик и високо подигнути Православни Крст, као симбол вере и Цркве којој је био дубоко посвећен и на коју се највише ослањао током своје владавине.
Рукавишњаков је замислио да постамент споменика чини, симболично, напукла византијска кацига из ког се помаља владарско жезло, а споља су приказане двије најзначајније Немањине задужбине – Студеница и Хиландар. На тој кациги Стефан Немања стоји у контрапосту, ослоњен једном ногом на ручицу свог жезла, док му је друга опуштена и одваја се од остатка византијске кациге. Унутрашњост кациге биће јавни простор унутар кога ће моћи да се седи, шета и учи, а у централном делу ће бити историјских артефаката, те ће на посјетиоце остављати утисак као да су ушли у Православни храм.
У центру споменика, испод жезла, стајаће стаклени круг пречника осам метара, испод кога ће бити јама дубока четири метра. Системом огледала и уз помоћ освјетљења добиће се утисак бесконачног продужења тог жезла.
Сам поглед на имена ауторског тима гарантује да ће продукт њихових замисли бити још једно величанствено дело руске монументалности у Србији. Остаје жал што српски народ није и раније одао почаст родоначелнику династије Немањића који је ударио темеље Царске прошлости Србије. На прсте једне руке се могу набројати народи у Европи и свету који су имали царску прошлост, отуда је подизање овог споменика у српској престоници идентитетски веома значајно.
Петровград.орг