Држава Србија са поносом обележава 11. Новембра такозвани Дан примирја у Првом светском рату као својеврсни де факто дан победе у Првом светском рату. Град Зрењанин 17. Новембра са поносом обележава Празник града Зрењанина у знак сећања на ослобођење тадашњег  Великог Бечкерека 1918. године. Прва армија војводе Петра Бојовића, Гвоздени пук „Књаз Михајло” и Пешадијска бригада пуковника Драгутина Ристића ослободили Велики Бечкерек и донели идеју о назвању нашег града Петровградом. Неколико дана по коначном ослобођењу Срем, Банат, Бачка и Барања присаједињују се Краљевини Србији на Великој народној скупштини у Новом Саду. Коначно,  1. децембра 1918. године проглашена је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.  О значају ових судбоносних дана и са њима тесно скопчаном рођењу идеје о историјском имену Петровград  Милан Зечар, оснивач Удружења „Петровград” беседи.

О значају српске победе у Великом рату

Велика победа у Великом рату, али уз огромне жртве. Српски народ је у Првом светском рату изгубио око трећине свог становништва и око близу две трећине одрасле мушке популације. Одавно је познато да је у Великом рату против моћне аустроугарске и немачке хегемонистичке империје, од свих јужнословенских народа ратовао и крварио за слободу само српски народ и српска војска. Друге народе је, гле апсурда, превео у победнике, иако су многи од њих у редовима наших крвника страсно јуришали на нашу земљу и народ и чинили најморбидније злочине, посебно над српским цивилима диљем Србије и свих српских земаља, као и у многобројним конц логорима црно-жуте монархије, о чему је најбоље сведочио швајцарски хуманиста проф. др Арчибалд Рајс.

О наивном уласку српског народа у Југославију

Да апсурд буде још већи, српски народ се 1918. године формално одрекао своје две међународно признате државе Србије и Црне Горе (тада се око 95% становништва у Црној Гори изјашњавало Србима) које је наивно увео у Краљевину СХС, да би на крају 20. века доживео крвави распад те исте државе и привремену окупацију дела своје најсветије земље. Много је доказа да је оним другим народима Југославија била привремена станица до стварања независних држава. Већ у Краљевини Југославији су трулим компромисима потиснуте велике жртве и заслуге српског народа за њено стварање, да би се у комунистичкој Југославији, под индоктринацијом и утицајем наметнутог југословенства и дрезденских комуниста који су је срушили, те тековине и жртве биле затрте.

О значају Празника града Зрењанина

Као што рече Матија Бећковић да је „Косово једино поље, а све остало су пољане, Косовска битка је једина битка која траје вековима, а остало су туче…“, тако је и 17. новембар 1918. највећи дан за наш град и његове грађане, јер је то дан ослобођења од туђинске власти, који је створио услове за коначно присаједињење Срема, Барање, Баната и Бачке матици Србији на Великој народној скупштини 25. новембра 1918. у Новом Саду.

Национални великани Великог Бечкерека су име Петровград дали  у част омиљеног владара Србије Краља Петра првог Карађорђевића, чиме су исказали највеће поштовање и омаж, не само њему, већ и матици Србији, српском народу и српској војсци која им је донела толико жељену слободу.

Сви градови имају више празника, па тако и наш град. Међу њима је и 2. октобар 1944. који посебно треба неговати и обележавати као симбол ослобођења од фашистичких окупатора у Другом светском рату. Међутим, 17. новембар је, свакако, преломни и најзначајнији, па би требао бити Дан града, а не празник.

О данима и великанима који су имали идеју Петровграда

Деветорица величанствених, угледних људи, доктора наука, свештеника, привредника, трговаца – чланова првог Српског народног одбора, предвођена др Славком Жупанским, уз почасног председника др Емила Гавриле који је тада још увек био у аустроугарским казаматима, су се визионарски и мудро латила великог задатка. Истовремено су преговарали са тадашњом влашћу, али и створили Српску гарду и преузели све виталне институције у граду, гарантујући припадницима других народа и заједница сва права и пуну безбедност. Мирно су извели преузимање власти без иједне жртве.

Своју мудрост и промишљеност су чланови СНО могли исказати захваљујући већ потпуно изгледној победи српске војске која је тада била у предворју нашег града и извесном исходу Великог рата.

Ти великани су само неколико година касније иницирали предлог да се нашем граду додели име Петровград у част омиљеног владара Србије Краља Петра првог Карађорђевића, чиме су исказали највеће поштовање и омаж, не само њему, већ и матици Србији, српском народу и српској војсци која им је донела толико жељену слободу.

О идеолошким историјским странпутицама

 Тврдња Чанковог идеолога М. Бешлина на недавно одржаној трибини другосрбијанаца у нашем граду, да то није само избор између имена Зрењанин и Петровград, већ и избор између политичког става војвођанског партијског функционера, секретара КПВ Жарка Зрењанина да Војводина треба да буде засебна федерална јединица ван Србије и српског становишта Краља Петра првог, ослободиоца и ујединитеља, само нас додатно уверава да граду треба вратити име Петровград.

О потреби да српска омладина зна истину

Ако би се у наш јавни и политички живот, као пре 100 година, могли више укључити угледни, остварени, стручни људи који би се изборили да наша деца и унуци спознају бар део онога што не знамо, тада би били бољи људи и имали узвишенији однос према Отаџбини. Сигурно би с тим сазнањима градили боље и просперитетније друштво, а избор за име нашег града у огромној већини би био Петровград.

Милан М. Зечар је дипломирани инжењер, истакнути државотворни и национални радник у граду на Бегеју оснивач Удружења „Петровград“ и оснивач и председник Главног одбора СДП “Светозар Милетић”, чији је председник академик Василије Ђ. Крестић. Борац за очување заветне косовске мисли и Косова и Метохије у саставу Србије. Овај текст се базира на интегралним ауторизованим изјавма које је аутор дао недавно листу Зрењанин.