Трг кроз историју представља место окупљања људи. Како само име каже, некада су се на њему окупљали људи да би размењивали робу и вести. Трг је био место где се одржавају световне и црквене светковине, простор на ком се власт обраћала народу и кажњавала преступнике. Данас је функција главних тргова европских градова другачија.
Обнова инфраструктуре, нова саобраћајна регулација и партерно уређење Трга слободе којим доминира споменик Краљу Петру, реализована је по пројекту арх проф. др Бранислава Митровића и његовог тима којга су чинили Наташа Ђурић, Јелена Грујин, Биљана Бегенишић и Слађана Марковић. Њихов пројекат је победио на југословенском конкурсу за пројекат уређења централне зоне Зрењанина, расписаном 2002. године. Почетак његове релизације уследио је марта 2006. године. Површина обухваћена пројектом захватила је 23.000 м2, од којих око половину 12.000 м2, је заузимао сам Трг слободе. Арх проф.др Митровић је био професор Архитектонског факултета у Београду, дописни члан САНУ, носилац две награде за животно дело и добитник многобројних архитектонских признања.
Прва и друга фаза је обухватале радове у Улици Краља Александра Карађорђевића, извођене су истовремено, с тим што није реализован мањи део прве фазе, од раскрснице с улицама Светосавском и Светозара Марковића, до Трга др Зорана Ђинђића. Ови радови трајали су дуже од годину дана, до средине 2007. године, када је тај део нове пешачке зоне стављен у функцију.
Трећа фаза је обухватала реконструкцију Трга слободе. Осим значајно другачијег визуелног изгледа, кључна разлика у односу на досадашње стање је била укидање свих саобраћајница за моторна возила, укључујући и ону испред Градске куће. Нова пешачка зона, са севера сада, почиње од улаза у паркинг Градске куће у улици Краља Петра Првог и пружа се, јужно, све до раскрснице улица Народног фронта и Суботићеве, односно скретања ка Малом мосту. На супротној страни је проходан нови, поплочани део од Гимназијске улице до „Водоторња“, где је, такође, некада била саобраћајница за моторна возила.
Поплочавање целог Трга слободе је изведено у једном нивоу, уз различиту „шару“ у појединим његовим деловима. Искоришћена је сва жута клинкер – опека са досадашњег централног платоа. Њоме се формира тзв. „рибља кост“ на највећем делу трга, слична шари већ реализованој у Улици Краља Александра Карађорђевића. Ободни делови трга, уз објекте, су поплочани онако како је то већ урађено на поменутом делу од Гимназијске до „Водоторња“.
Дрвореди су засађени на деловима трга уз објекте, са три стране уз музеј, позориште, галерију, банку и хотел. Планиран троструки дрворед, треба да „исправи“ неправилан облик трга уз те објекте. Партерне зелене површине су формиране у зони дрвореда уз музеј, позориште, галерију, као и испред библиотеке и жупног уреда, где је и сада постављена скулптура „Преља“, чија се локација није мењала. Коначно, на делу трга уз нови дрворед, ка „Водоторњу“, постављена је већа фонтана, док је мања водена површина пројектована испред Буковчеве палате.
У питању су били изузетно комплексни радови, који се изводе, једном у веку. Крајњи резултат је донео граду прелепу пешачку зону у обиму којом се ретко који град сличне величине, може подичити. Пешачка зона данас почиње, од Градске баште и Градске куће и протеже се до Житног трга. Сада се јасно види да је овај пројекат био један од најзначајнијих инфраструктурних пројеката са визијом који служи на понос грађанима. Први људи града који ће бити упамћени по отпочињању и завршавању овог великог пројекта реконструкције, како улице Краља Александра тако и Трга слободе су свакако Горан Кнежевић и Чедомир Јањић.
Извор:
1.http://www.zrenjanin.rs/1-45-0-3650/Kako-ce-izgledati-Trg-slobode-nakon-rekonstrukcije