Капитулацијом Немачке, после четири године крвавог рата, завршен је Први светски рат у којем је учествовало 36 држава. Први светски рат се водио у Европи, Азији и Африци. Од око 70 милиона мобилисаних, погинуло је и умрло од рана и глади око 20 милиона; највећи губитак је имала Србија, 26% од укупног броја становништва.
Какве везе има Србија са једанаестим новембром хиљаду девет стотина осамнаесте, даном када су у шуми, у близини француског града Компјења (Compiègne), десет дана након ослобођења Београда, савезници и Немци потписали примирје које је означило крај Првог светског рата на западном фронту?
Новембра 11. 1918. године, у железничком вагону у Компијену, у којем се налазило командно место француског маршала Фоша, представници Атанте потписали су примирје са Немачком, чиме је званично окончан Први светски рат. Рат је почео четири године раније, 14. августа 1914. године, нападом Немачке на Белгију. Ова мала држава нападнута је прва зато што су Немци хтели да избегну добро утврђену „мажино-линију“ на граници са Француском и до Париза стигну заобилазним путем.
Узрок рата била је амбиција Немачке да се обрачуна са Русијом, а као повод за рат искориштен је атентат у Сарајеву, 28. јуна 1914. године, у којем је Гаврило Принцип убио бечког престолонаследника Фердинанда. Немачкој и Аустро-Угарској су се придружиле Бугарска, којој је Немачка обећала Македонију и Југоисточну Србију и Турска. Италија, која је била у војном савезу са Немачком и Аустро-Угарском (Централне силе) одбила је да уђе у рат, а након Лондонске конференције у априлу 1916. године, на којој су јој обећани Тирол, Истра, Далмација, јужна Албанија, Либија и делови Турске, приступила je Антанти. Антанту су чиниле Британија, Француска и Русија.
Безусловна капитулација, према којој је Немачка морала да напусти све окупиране земље на западу и истоку, Алзас и Лорену и леву обалу Рајне, потписана је у железничком вагону у француском месту Компијењ, 11. новембра 1918. године, у 11 часова пре подне. Касније, у знак освете, Хитлер је наредио да Француска потпише капитулацију у јуну 1940. године у истом том вагону који се чува као споменик-музеј у Компијењу. У Музеју вагону данас се налазе заставе свих савезника, међу којима је и наша.
Исход рата довео је до нестанка три царевине: Аустроугарске, Русије и Османског царства. На рушевинама Двојне монархије створене су Аустрија, Мађарска, Чехословачка и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, Турска је стављена под међународни протекторат, а због бољшевиче авантуре Русија је изгубила Пољску, Финску, Естонију, Летонију и Литванију.
Српска застава враћена је међу победничке у железнички вагон у Компијењу тек 2009. јер државе Антанте нису дозвољавале да се ту истакне југословенска, а нарочито не комунистичка застава с петокраком, пошто су победници у Великом рату били Срби.
Срећан празник и вечнаја памјат српским јунацима!