Владе Србије и Републике Српске усвојиле су у Београду, у оквиру Свесрпског сабора, Декларацију о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа, у којој се констатује да српски народ представља јединствену целину, да је кроз историју имао више држава са различитим називима, као и да полаже право да баштини своју богату традицију.
Декларација садржи 49 закључака, ставова и циљева које је у доброј вери и у циљу очувања мира, стабилности, националног, културног и верског идентитета, као и у циљу интензивирања и продубљивања сарадње и међусобне заштите усагласио Свесрпски сабор српског народа Србије и Српске.
У првих неколико тачака Декларације наводе се детаљи о томе ко чини и ко конституише Свесрпски сабор.
Свесрпски сабор одбацује разне наметане префиксе који су додавани испред именице „Срби“, јер, наводи се, припадници српског народа имају право да се називају Србима, ма где тренутно живели.
Закључено је да ће Свесрпски сабор бити одржаван сваке две године, као и да се очекује пуна реализацију процеса националног помирења и превазилажења историјских подела унутар српског народа.
Свесрпски сабор препоручује институцијама Републике Србије и Српске да делују јединствено и координисано и да уложе напоре да би се зауставила асимилација Срба у државама региона, али и широм света.
„Република Србија и Република Српска треба да одрже везу са припадницима српског народа развијањем личних, културних, научних, спортских и свих других врста веза и односа“, наводи се у једном од Закључака.
Истиче се да Свесрпски сабор, поштујући све вероисповести и подржавајући слободу вероисповести и препознајући незамењив значај припадника српског народа других вероисповести, посебну захвалност одаје Српској православној цркви која под својим окриљем уједињује највећи део српског народа.
„Српска православна црква је сачувала српски народ у најтежим временима и у биолошком, али и у културном и образовном смислу“, наводи се у документу.
СПЦ – стуб идентитета
Истиче се да Свесрпски сабор препознаје Српску православну цркву, као једног од стубова националног, културног и духовног идентитета српског народа и позива на ближу сарадњу црквених и државних органа у кључним питањима као што је очување традиционалних хришћанских вредности, очување светиње брака и породице.
„Свесрпски сабор подржава и улогу Српске православне цркве у образовању младих посредством педагошко-образовних делатности“.
У Декларацији се указује да Свесрпски сабор констатује да је Косово и Метохија неотуђиви део Републике Србије, једна од одредница националног идентитета Срба, представља темељ духовности српског народа и угаони камен српског заветног и светосавског пута.
Истиче се да Свесрпски сабор инсистира на коришћењу пуног назива јужне српске покрајине – Косово и Метохија, што албански сецесионисти избегавају.
„Свесрпски сабор подржава напоре Републике Србије у очувању територијалног интегритета и суверенитета, гарантованих међународним правом и Резолуцијом 1244 и другим резолуцијама Савета безбедности Уједињених нација, као и право и дужност Републике Србије да се посвети опстанку српског народа на КиМ“, наводи се у документу.
Осуда прогона Срба на КиМ
Истиче се и да Свесрпски сабор „тражи и сматра да свим расположивим правним, политичким, економским и другим средствима морају бити заштићени Срби на Косову и Метохији, као и сви други Републици Србији лојални грађани, манастири, цркве, средњовековна утврђења, приватна имовина, гробља и други угрожени објекти“.
Наводи се и да Свесрпски сабор осуђује намерно стварање неподношљивих услова за живот Срба и прогон који над њима спроводе Привремене институције самоуправе у Приштини.
„Та континуирана, добро испланирана и свеобухватна репресија албанских сецесиониста према српском становништву на КиМ је током протеклих година резултирала убрзаним одласком Срба из Покрајине, као и драстичним погоршањем положаја оног дела српског народа који је, упркос бруталном етнички мотивисаном терору, остао да живи на својим огњиштима. Свесрпски сабор очекује од Републике Србије да настави да штити права и животе својих грађана на КиМ, користећи све механизме заштите предвиђене унутрашњим и међународним правом“, стоји у документу.
Декларација је усвојена на проширеној седници влада Србије и Републике Српске, којој су присуствовали председници Србије Александар Вучић и председник Републике Српске Милорад Додик, председници двеју влада, председници и потпредседници парламента Србије и Српске, представника Србија из Црне Горе и Северне Македоније и патријарха Српске православне цркве Порфирија, архијереја и свештенства.
Декларација ће бити прослеђена Народној скупштинии Србије и Народној скупштини Републике Српске на потврђивање.
РТС & СПЦ