ГИМНАЗИЈА У ВЕЛИКОМ БЕЧКЕРЕКУ У СВЕТЛУ ОСЛОБОЂЕЊА 1918. ГОДИНЕ

Данас је на Тргу Слободе у Зрењанину отворена изложба „Гимназија у светлу ослобођења 1918“ са поднасловом “од асимилације до толеранције”, а која говори о борби за срски језик и просвету која је крунисана 1919. године  отварањем Српске велике гимназије у тадашњем Великом Бечкереку. Зрењанинска гимназија, Историјски архив Зрењанин и град Зрењанин овом изложбом отпочињу дане обележавања стогодишњице ослобођења и уједињења.

Велики историјски и школски час.

На петнаестак паноа је приказан читав низ оригиналних докумената из наших архива који сведоче о борби српског народа за увођење матерњег језика у школе на територији Барање, Срема, Бачке и Баната који су се налазили у саставу Аустрије и касније Аустро-угарске.

„Ни бриге те сиви тићу, ми смо стобом Светозаре Милетићу…“ борац за српски језик.

Ради се о исечцима из опште историје борбе Срба на овим просторима за Црквено-школску аутономију која је била обећана царским повељама од времена сеобе Срба али која је стално изигравана и кршена.

Римокатоличка црква архиђакона Стефана изграђена 1846. као саставни део пијеристичке гимназије и њен печат.

У овом обухватном истраживању које потписује историчар Слободан Милин видимо историјки пример нетолеранције Аустријске царевине и Римокатоличке цркве, која у тадашњу пијаристичку гимназију уводи, као службени језик искључиво мађарски а у том тренутку две трећине грађана у граду је српске националности.

Јожеф Лоновић, чанадски бискуп и школски инспектор Торонталске жупаније.

Осим Срба асимилацији је била директно изложен јеврејска и немачка национална заједница и то документи несумљиво показују. Изложба обухвата историјат борбе за увођење српског језика од друге половине 18. века до прве половине 20. века, када је основана Српска велика гимназија и када је почео период толеранције и поштовања права свих заједница на овим просторима.

Боже правде и Дечији хор Културног центра.

“ Зрењанинска гимназија је почела са радом октобра 1846. пре 172 године, а ова изложба је значајна јер њоме започињемо обележавање 100 година од завршетка Великог рата и ослобођења тадашњег Великог Бечкерека. Желели смо да изложба свима буде доступна и да је види што већи број суграђана, посебно ученика основних и средњих школа “– рекао је директор Зрењанинске гимназије Милан Радаковић.

Милан Мркшић – Град Зрењанин, Мирјана Баста – Историјски архив и Душан Радаковић – Гиманзија и стогодишњица ослобођења и уједињења.

Изложбу је приредио Историјски архив Зрењанин а аутор историчар и архивиста Слободан Милин је између осталог рекао:

Слободан Милин, историчар бивши ученик Гимназије.

“Отварању ове изложбе претходили су дуготрајни истраживачки радови у Архиву Југославије и Архиву Војводине, Историјском архиву града Зрењанина, као и у архиву Српске православне црквене општине. Панои који су изложени сведоче о отварању Српске велике гимназије у Великом Бечкереку након ослобођења у марту 1919. године. Српски народ се борио са тадашњим политичким вођама и залагао да се српски језик уведе као равноправан са мађарским у тадашњој пијаристичкој гимназији. То им није пошло за руком, али су они били истрајни у својој намери”.

Поставку је испред локалне самоуправе званично отворио Милан Мркшић, секретар Скупштине града Зрењнина.

“Град Зрењанин са поносом обележава стогодишњицу од завршетка Великог рата. Тим поводом, на претходној Скупштини града, донета је одлука о откупу куће др Славка Жупанског, једне од најважнијих личности тог периода, која ће бити претворена у музеј. На наредној седници једној од улица доделићемо име Славка Жупанског” – открио је Милан Мркшић.

Историјска лекција о борби предака намењена будућим генерацијама.

Ослобођењем и уједињењем ових крајева са матицом Србијом 1918. године након сјајне победе у Великом рату стављена је тачка на ову борбу и означена је прекретница у области школства која је дубоко изменила асимилаторску политику и нетолерантне просветне прилике. Практично тиме је на овим просторима обустављена мађаризација немађарских народа, која је спровођена у Двојној монархији. Обзиром да и данас у граду складно живи велики број националних заједница које уживају сва национална и мањинска права био је то и почетак периода истинске толеранције, који траје.

Петровград.орг