Два мудра човека, истакнута јавна радника, изузетних говорничких способности, обратила су се на великом историјском часу у порти храма Успења Пресвете Богородице и испред спомен куће др Славка Жупанског присутним званицама, средњошколцима и јавности. Петровград.орг вам доноси део њихових обраћања који наводе на размишљање о вези између две епохе.
Др Милан Мицић, помоћник покрајинског секретара за културно наслеђе је свакако један од најбољих познавалаца историје Баната и града на Бегеју из кога потиче. На свечаности уприличеној поводом стогодишњице од оснивања Српског народног одбора у Великом Бечкереку између осталог је рекао и ово:
„Родољубиви становници овога града 1935. године град су преименовали у Петровград и на тај начин у ствари показали идеју, сврху, циљ за који су се борили у Великом рату.
Данас када обележавамо овај догађај и ову значајну годишњицу имамо обавезу да се сетимо тих људи, да се сетимо њиховог моралног лика, да се сетимо њихове улоге, јер на тај начин, обележавајући ову годишњицу у ствари, причамо о самима себи, причамо о намерама, овога града о хтењима, о циљевима. Не позивајући се само на прошлост ми причамо и о себи о својим породицама али и о свом потомству и свом идентитету.“
Милан Зечар истакнути јавни радник оснивач и члан више патриотских удружења у Зрењанину „СНП Светозар Милетић“, „Светосавље“, „Матица српска“, „Друштво Српско – руског пријатељства“, „Удружења наш град – Петровград“, обратио се градоначелнику, његовим сарадницима, потомцима др Славка Жупанског и грађанима који су се окупили испред спомен куће великог патриоте и народног трибуна.
„Овај период преузимања власти Срба у Великом Бечкереку зову у историји и бескрвном револуцијом. То је јединствен случај у историји да је неко у једном тако ратном и револуционарном периоду преузео власт без испаљеног метка. То само говори о томе колико су др Жупански и сарадници били умни људи и колико су правовремено реаговали и водили политику на више фронтова.
Они су и основали Српску гарду и отворено ставили до знања људима који су у име Аустро-угарске водили овај град 1918. да би било ризично да било шта покушавају против српског народа а покушавали су. Истовремено они су мудро преговарали како би дошли до крајњег исходишта битно утичући на оно што ће се десити тридесет и пет дана касније на великој Народној скупштини у Новом Саду када ће остварити српски народ своје снове.
Иако припадници различитих партија и политички противници, они су донели одлуку да замрзну своје партијске активности јер су схватили шта је суштина те епохе ослобођења. Ваљало је преживети на вековним огњиштима и остварити вековне снове што су на најбољи могући начин и успели.“
Вођа српског покрета у граду 1918. године др Славко Жупански на двадесетоодишњицу ових догађаја је оставио политички аманет који говори о високој националној свести овог првака и који је актуелан и данас:
„Проучио сам Војвођански покрет из 1918. године. Начисто сам са тиме да је Велики Бечкерек одиграо завидну улогу. Петровгаде, намаш зашто да се постидиш свог великог претка Великог Бечкерека. Он је часно испунио задатак, иди његовимм стопама да и тебе прати част и народно признање“.
25.11. 1938. У Петровграду др Славо Жупански
Петровград.орг