Они који учествују у овом преврату не знају добро о чему се ради. Мислим да и наша опозиција, пословично већ, није много упућена у таква збивања. Оно што је мене изненадило је да и међу људима у власти, сем специјализованих појединаца, такође постоји једна врста збуњености, свим овим дешавањима. Зашто, па зато што се овде углавном покушава у овим дешавањима препознати 5.октобар 2000-те а заправо модели преврата су тако бројни. Модели су тако различити и потребно их је јако добро познавати да би смо знали о чему се овде ради?

Делфи и Краудсорсинг модел преврата

Рецимо када је реч о „Пленуму“, oснови овога модела преврата, који је потпуно различит од оног петооктобарског, познају неколико модела. У основи је тзв. „Делфи“ модел. Тај модел је створила Ранд корпорација која је најмоћнији тинк танк на свету и која је створила, подсетићу вас, интернет, учествовала у слању првих људи у свемир, учествовала интезивно у стварању Вештачке интелигенције, која није само нешто што прави само зло у свету. Тај „Делфи“ модел се итекако може употребити, рецимо у здравству. Он се може употребити и у политичке сврхе.

Сем тог „Делфи“ модела, ви имате неколико модела који овде паралелно учествују. Прво, тзв. “Краудсорсинг“ модел. У њему имате пуно људи, различитог мишљења, људи који се ни у чему не слажу, не познају се добро али имају само једну основну идеју у којој се слажу а то је да учествују на неком скупу. Студенти су имали у почетку једну магловиту идеју, осећања угрожености, одговрности и свега осталог.

Ту код „Пленума“ постоји, та техника „Номиналне групе“ и низ других техника које су овде укључене. Не треба дакле, сувише, све ово што се догађа поједноставити, као што се догађало у историји Србије, кад Апис узме пиштољ па оде(…) Сада су сложена времена. Сада друштвене мреже играју запажену улогу. Ни странке ту више нису толико битне. Ово овде, што сада имамо воде, практично Невладине организације, врло успешно. Исто тако то воде медији и друштвене мреже. Странке су оцењене као мање корисне у овом подухвату. Ту се не заговара само политички преврат. Ту постоји укрштање низа интереса, економских, геополитичких и свега осталог. Овде се настоји много ствари истовремено остварити.

Улога мрежа и медија у преврату

Рецимо за медије, техника и пленуми нека остану за касније. Ако имате медије којима вршите притисак на режим и ако он онда очајнички покуша да купи те медије, јер не може ништа друго да уради(…) а то је већ рађено, када смо имали куповину Б 92 итд., онда тај медији који је до тад био опозицион и агресиван на једном постане питом, да би на крају радио у интересу режима. Ако имате такав случај, да неки медији врше притисак као „независни“ медији а нема независних медија. Чим има неко тај префикс „независни“ то значи да је то веома зависно од некога. То је оно за сваки случај да додамо и то „независни“ не били се маскирали.

Ти медији толико постану агресивни према власти и кад имате овакву ситуацију на улицам, коју они прате и подстичу а власт жели да их купи, онда ти медији само добију много већу цену и власт је спремнија да издвоји више новца(…) Дакле дизана је цена кроз протесте и то има своју економску страну. Ово се догађа у исто време када се спремају санкције Србији због НИС-а, неко жели да вас натера да се одрекнете својих веза са Русијом и да вас натера да потпишете све у вези са Косовом итд. Дакле користи се више ствари истовремено, да би се постигао циљ.

Техника преврата – Фасцилитатори

У суштини, кад је у питању техника, потребан је прво окидач. Окидач мора да буде емотивно јак, мора да има у себи могућност да се створи осећање солидарности. То све произилази из осећања сопствене угрожености. Ово није прва оваква ствар. Неколико пута су се играчи залетали са тим. Имали смо Рибникар, па није ишло. Тешко је било довести власт у везу са оним што се тамо догодило. Онда имамо Дубону, Младеновац, ту се већ могло више урадити. Ту имамо осећање страха. Дакле, „Фасцилитатори“ полако мењају своју улогу од оних који су ту тек само да посредују, па полако постају они који су организатори и онда почињу да добијају оно окружење које увек ту постоји. Уз фасцилитатора, увек, постоји неко ко осећа да те лидерске способности нису, код овог, тек тако, случајне. То су припадници или НВО сектора или поклоници одређених политичких идеологија, као што је неолиберализам, глобализам итд. Тако то функционише даље и даље.

Обојена револуција

Један број тих младих људи као и свако разумно биће има свој политички став, не сви. Један број њих је за опозицију, што је дозвољено(…) Израз Обојене револуције користе само Русија, Кина, Белорусија и Србија, остале земље говоре о превратима, демократизацији, итд. Имају низ некаквих израза, међутим чињеница је по оној: „Какво седиште – такво гледиште“, по Марфију. За некога је то добро а за некога је то опасност. Сви полазе од својих интереса. Постоје спољне силе које раде у садејству са овим унутрашњим играчима. Схватам да ће неко бити против овога, јер му смета што то разоткривам. Неко ће бити против мене што нисам у овом тренутку безусловно уз студенте али ја сам професор и предајем на факултету предмет који се зове „Теорија и пракса преврата“. Он постоји деценијама и заживео је на низу факултета. Моја је дужност да кажем народу о чему се овде ради.

Приредио за Вас Петровград.орг