Поводом Дана сећања на жртве НАТО агресије у граду на Бегеју jе одржан црквени парастос, скуп историјског сећања и положени венци на спомен – обележjе припадницима воjске, полициjе и добровољцима погинулим у ратним сукобима 1991-1999. године.
Помен страдалим војницима су служили старешина храма Светог Арангела Михаила у Зрењанину Веселин Влашки и јереј истоименог храма Дејан Бојанић.
У програму обележавања Дана сећања учествовао jе и зрењанински хор “Жене мироносице”који је извео химну Србије „Боже Правде“ те родољубиву песму „Ово је Србија“.
Венце су положили представници Воjске Србиjе – Гарнизона Зрењанин, Града Зрењанина, Средњобанатског управног округа, Организациjе резервних воjних старешина, удружења ратних воjних инвалида, воjних пензионера и ратних ветерана, представници Српске народне партиjе, као и чланови породица погинулих бораца.
У име Града Зрењанина венац су положили помоћници градоначелника Душко Радишић и Симо Салапура и заменица секретара Скупштине града Светлана Груjић.
У име Средњобанатског управног округа венац jе положила делегациjа предвођена начелницом Снежаном Вучуревић, коjа се потом и обратила присутнима речима да jе данашњи дан, 24. март, остао уписан у историjу ове земље и овог града као дан велике туге, али и дан великог поноса и пркоса.
О току и последицама агресиjе на нашу земљу, као и о херојском отпору наших воjних снага, говорио jе командант банатског гарнизона пуковник Живица Огњанов. Он jе казао да jе, по обиму и jачини, НАТО бомбардовање незабележено у досадашњоj историjи ратовања.
Подсетио jе Огњанов на те дане пре 19 година и поручио да никада и никако не би смели да заборавимо неправду и страдања доживљена током 78 стравичних дана пролећа 1999. године.
На обележевању годишњице НАТО агресије приметили смо многе појединце и патриотске организације које се између осталог залажу за повратак демократског и патриотског имена нашег града – Петровград. Приметили смо и појединце који се залажу за останак имена Зрењанина али упадљив је био изостанак НВО сектора и појединих опозиционих политиканата, који у последње време воде кампању против тобожњег историјског ревизионизма и антиантифашизма. Њих изгледа српске жртве, једноставно неинтересују, јер се не уклапају у њихове квазиисторијске, идеолошке концепције. Тужно и опомињуће за државу, историјску истину и генерације које долазе.
Приредио: Петровград.орг.