Други српски устанак на одређени начин, како наводе историчари представља темељ за стварање српске државе односно српске војске. Као продукт самосталности српске државе уследило је стварање стајаће војске и установљавање Гарде, од 76 младића из најбољих кућа. Војска Србије прославља свој празник 23. априла, у спомен на дан када је 1815. године подигнут Други српски устанак, који је био прекретница у стварању модерне српске државе и војске.
![](https://petrovgrad.org/wp-content/uploads/2019/04/destt1v.jpg)
Како је и под којим условима дошло до избијања Другог српског устанка
Први српски устанак, који је означио почетак борбе нашег народа за коначно ослобођење од турске власти и стварање модерне српске државе, завршен је сломом 1813. године. После поновног турског освајања Србије, под управом Сулејман-паше Скопљака успостављен је режим заснован на освети и тортури. Одредбе осме тачке Букурештанског мира,који је предвиђао успостављање српске аутономије, нису се поштовале, а уместо тога наставио се прогон виђенијих Срба, укључујући и оне који су исказали лојалност Порти. Зато је већ 1814. избило неколико мањих буна, од којих се највећа, позната као Хаџи Проданова.
![](https://petrovgrad.org/wp-content/uploads/2019/04/Regular_soldier_1809.jpg)
О току устанка, последицама, а нарочито о улози Милоша Обреновића, међу нашим историчарима и данас постоје различита мишљења. По једнима, он је постигао највише што се у датим околностима могло остварити, показавши храброст у бојевима, а мудрост и реалистичност у преговорима. Његова мудрост и дипломатске способности могли би, сматрају они, бити узор и нашим данашњим политичарима. Други, опет, сматрају да је исход устанка могао бити још повољнији, а територија њиме обухваћена много већа да је Милош показао више храбрости и одлучности, а мање бриге за властити положај. Као пример за то узимају Грчку револуцију, која је десетак година касније резултирала стварањем грчке државе.
![](https://petrovgrad.org/wp-content/uploads/2019/04/3541061.jpg)
Српска војска настала је из устаничких чета, из народа који се латио оружја да би изборио своју слободу и ту, како наводе хроничари леже корени дубоке повезаности народа и војске. Како је стварање стајаће војске, од најпре „уписника“, а касније „солдата“, прошло неопажено од Порте, тадашња Народна скупштина је озваничила назив „солдати“. Уводе се први регрути, који су остајали у војсци десет година, имајући у виду да им рок службе није био одређен. Стајаћа војска живела је у касарнама и примала плату а установљене су и униформе, односно „мундири“.
![](https://petrovgrad.org/wp-content/uploads/2019/04/batajnica-vojna-parada-goran-sivac-ki-38.jpg)
У српској историји овај дан је од посебног значаја и трајан је извор и надахнуће како српском народу, тако и нашој војсци.
Петровград.орг