Етимологија у свету има све већи значај у разним лексикографским и дијалектолошким пројектима, какви су описни речници појединих језика и лингвистички атласи. У етимолошком речнику САНУ налазимо три топонима која су посебно интересантна када је у питању једно од историјских имена нашег града. Мађарска мањина у Србији са правом својата назив Бечкерек и тај појам нема никакве везе са српском, словенском или келтском етимологијом, као што то тврде поједини заљубљеници у старине овог простора. То не значи да нема других топонима словенског и српског порекла на просторима којима су управљали српски деспоти.

Етимолошки речник САНУ као извор

Пројекат етимолошког речника заснован је далеке 1983. године при Републичкој заједници науке Србије по принципу тадашњих макропројеката, који су за иницијаторе и научне руководиоце имали чланове Српске академије наука и уметности, а непосредно су их остваривале одговарајуће научно-истраживачке институције. У оквиру Института за српски (тада српскохрватски) језик САНУ и под покровитељством САНУ, а на иницијативу академика Павла Ивића и Одбора за етимолошки речник САНУ, основан је Етимолошки одсек са циљем да се створи кадровска и материјална основа за израду етимолошког речника српског језика.

Данас је пројекат под руководством проф. др Александра Ломе који се на Пројекат укључио као доцент и већ афирмисани ономастичар. Његови сарадници данас су компетентни и међународно признати стручњаци, па се у релевантним славистичким круговима чак говори и о „београдској етимолошкој школи“. Кључне личности пројекта – Др Александар Лома је редовни професор на Одељењу за класичне науке Филозофског факултета БУ, а др Вања Станишић доцент на Катедри за српски језик са јужнословенским језицима Филолошког факултета БУ.

О топониму Бечеј

Топоним Бечеј је место у Банату (Вук 1818), Стари Бечеј (или Српски) у Бачкој, и Нови (или Tурски) у Банату. Поменут је у ктетику бечејском (Вук) а постоје етници Бечејац m. (Вук; РСA), Бечејка f., Бечејкиња (РСA).

Овај топоним је према ономастичарима настао од мађарског имена места Becse, 1238/1377. Bechey (Sкок 1939:13; Kiss 97). Мађарски назив потиче од топонима Beccey посведоченог 1211 године, a овај топоним долази од старотурског *Bača, које се изводи од етнонима турског степског племена Печенег (Kiss.; слично Sкок.) Овде ваља са њим упоредити сличност са топонимом Бешеново. Племе Печенега је посведочено у историјским изворима и свакако је насељавало простор Баната у Краљевини Угарској, тако да је етимолошка веза са овим топонимом вероватна.

Године 1311. помиње се у Банату и угарски велепоседник  Imre Bečeji  – Becsei (Wikipedia Zrenjanin). Његово презиме је вероватно настало од имена поседа којим је управљао. Неки етимолози сматрају да постоји веза између овог топонима Бечеј и топонима Бечкерек.

О топониму Бечкерек

Бечкерек m. град у Српском Банату, постојао је појам ктетик бечкеречки и етник Бечкеречанин m. (Вук 1818; Вук), Бечкеречанка f. (РСА). Од 1514. Имамо бише помињања као Бечкерека: у месту Бечкереку (Даничић), и Бечкерека 1623. (Пом. 125), Бечекерека итд.

Реч по свему судећи долази од мађарског назива истог места, први пут споменутог у повељи Угарског краљевства 1311. године – Becsekerek (Csanki 126), данас је то (Nagy)becskerek (Sкок 1939:120; Kiss 440).

За значење мађарске етимологије топонима ономастичари сматрају да треба видети мишљење мађарског етимолошког ауторитета (Kiss) где реч kerek, значи дословно – точак, у другом делу, изворно, означава шуму кружног облика (up. Kiss 328 под Kereki),а у првом делу је мађарска реч  Becse (идентична топониму  Бечеј).

Друкчије мисле други научници (Sкок 1:129) под реч Beč, који претпоставља у првом делу сложенице исти топографски термин из којег се изводи мађарски Becs > Beč, но треба ту кажу научници запазити разлику у квантитету мађарског вокала.

Разликовао се и топоним Велики Бечкерек, град, чије је име између два светска рата промењено у Петровград, па потом промењено  у Зрењанин 1946. од села Мали Бечкерек у Румунском Банату.

Ономастика речи беч – Беч

Беч m. главни град Аустрије (Вук 1818; RSA). Овај топоним долази од мађарске речи Becs (Sкок 1:129–130; Kiss 96–97). За етимологију ове речи треба упоредити турску реч Bec, Беч (BER 1:45). Maђарско име посведочено je od 1356. године у угарским повељама. Претпоставља се да је реч апелативног порекла.

Реч је посведочена у архаичном дијалекту источних (чанго)  или молдавских Мађара, где постоји реч becs за вински подрум, пивницу, a у суседном румунском постоји облик beci такоође за подрум али и тамницу. Реч би долазила од старомађарског.*becs – пећ за креч, пошто су рупе од напуштених кречана касније коришћене за подруме.

Крајњи извор речи би био или староруско „печа“ или иранско *печи према изговору народа Kaliza, средњовековних муслиманских досељеника из Хорезема, а промена  b- < p- објашњава се посредством неког турског језика који није знао за почетно p- (Kiss). Тако би Беч изворно био мађарски назив истоветан старословенском топониму Пешта (српски Пећ). Научник Скок је поредио румунску и мађарску реч са куманском „beči“ што у немачким дијалектима има значење „huffe, hauz“ (кућа) и претпоставља да су се тако звала аварска земљана, кружна утврђења али за то нема ближих доказа.

Зa немачки назив града Wien, чешки Viden, словачки Vieden, пољска Wieden, опште Vienna, једни мисле да одражава његово античко (келтско) име Vindobona „belo selo“ (Skok), а други из њега реконструишунепотврђен келтски хидроним *Vedunja –„шумски поток“ (Kiss; Schramm 1981:14).

Ето, тако стоје ствари са етимологијом, значењем једног историјског имена града на Бегеју. Занимљиво је да и у српском корпусу постоје људи које „греје“ овај назив. Људи могу да се поносе именом неког места, чак и када оно има сасвим скромно па чак и пејоративно значење. Постоје места која су били царске метрополе а да реално нису знали праву етимологију свог назива. Зато је нужно проучавати значење речи. Како кажу стари Римљани : Nomen est omen (име је знак).

Приредио за вас Петровград.орг